A vi, da li (još) pušite?

"Prema istraživanju koje je prošle godine sproveo Institut za javno zdravlje Srbije, u našoj zemlji je poslednjih godina opala upotreba duvana za sedam odsto kod odraslih i isto toliko kod dece uzrasta od 13 do 15 godina", rekla je šefica Kancelarije za prevenciju pušenja pri Institutu za javno zdravlje Anđelka Dželetović.

Ona je dodala da je zabeleženo smanjenje broja pušača na radnim mestima za 17 odsto, broja bolesnika koji se javljaju zbog infarkta za 10 do 20 odsto, kao i da je smanjen broj ugostiteljskih radnika obolelih od respiratornih infekcija.

Istraživanje zdravlja stanovnika koje je 2006. godine sprovela Ministarstvo zdravlja je pokazalo da svakodnevno ili povremeno puši 33,6 odsto odraslih stanovnika, odnosno 38,1 odsto muškaraca I 29,9 odsto žena.

U odnosu na istraživanje iz 2000. godine, učestalost pušenja smanjena je za 6,9 odsto, i to 9,8 odsto kod muškaraca i 3,8 odsto kod žena.

Duvanskom dimu stanovništvo je najčesće izloženo na javnim i radnim mestima, kao i u svojim domovima ili automobilima (''pasivno pušenje'').

Ovogodišnji nacionalni dan bez duvanskog dima, za razliku od prethodnih godina, obeležava se u jeku primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koja je počela 11. novembra.

Zakon predviđa zabranu pušenja u javnom prevozu i radnom prostoru, a od te zabrane se izuzimaju ugostiteljski objekti u kojima, u zavisnosti od površine, upotreba duvana može biti dozvoljena.

Predviđeno je razdvajanje ugostiteljskih objekata na pušačke i nepušačke, kao i oštrija kontrola inspekcijskih službi.

Ugostiteljski objekti koji su manji od 80 kvadratnih metara mogli su da se opredele da li će biti pušački ili nepušački, a oni koji su veći mogli su da podele prostor na pušački i nepušački i da to obeleže.

Izuzetak za otvaranje posebne prostorije predviđen je za ustanove socijalne zaštite za smeštaj nepokretnih i teško pokretnih osoba, specijalne bolnice za lečenje psihijatrijskih bolesnika, ustanove i odeljenja palijativne nege, kao i ustanove za izvrsenje zatvorskih kazni.

Posebna prostorija ne može se otvoriti u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i vaspitanju, društvenoj brizi o deci, socijalnoj zaštiti i kulturi, sportu, rekreaciji...

Pušenje je zabranjeno u medijima, mestima gde se snimaju emisije, čak i ako postoje restorani ili bifei, dok, na primer, ustanove poput banaka mogu imati posebnu prostoriju.

Zakonom je predviđeno da sanitarna inspekcija obavlja nadzor svih mesta u kojima je zabranjeno pušenje, a ostale inspekcije u okviru svojih zakonskih ovlašćenja.

Kazne za preduzeća, ustanove ili trgovinsko-uslužne objekte iznose od 500.000 do milion dinara, 30.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice (direktora, vlasnika, upravnika), a od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i 5.000 za fizičko lice koje krši zabranu pušenja.

Inspektori u Beogradu obavili su 1.815 kontrola i u 15 slučajeva ustanovili kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, a naplaćeno je i pet kazni u iznosu od 5.000 dinara.

Stručnjaci su ranije, kada je Zakon stupio na snagu, naveli kao prednosti primene tog zakona smanjenje pušenja kod mladih, smanjeno oboljevanje od srčanih bolesti, kao i smanjenje upotrebe duvana.

Brojna istraživanja pokazuju da trećinu stanovništva čine pušači, a dve trećine oni koji su pasivno izloženi dimu, a koji takođe snose zdravstvene posledice.

Stručnjaci navode da 20 minuta po prestanku konzumiranja cigareta, krvni pritisak i puls se vraćaju u normalu, temperature ruku i nogu se takođe povećavaju do normalnih vrednosti.

(Tanjug)