Samo 20 odsto obolelih od raka na vreme se javi lekaru, pa kod nas smrtnost od ove opake bolesti raste 1,3 odsto godišnje dok u Evropi opada. Stručnjaci upozoravaju da se ranim otkrivanjem malignih oboljenja može pozitivno uticati u čak 80 odsto slučajeva.

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka prof. dr Slobodan Čikarić kaže za "Press" da u Srbiji raste broj umrlih od ove bolesti, kao i da je u poslednjoj deceniji zabeležen nagli porast obolevanja od leukemije i malignih limfoma.

S obzirom na to da se prema prognozama naučnika sa Univerziteta Istočna Engleska, koji su otkrili gen wwp2 odgovoran za širenje raka, pronalazak leka protiv ove bolesti očekuje za desetak godina, naši doktori ističu da bi građani trebalo da promene navike.

Prema broju i vrstama malignih tumora koji se javljaju kod nas ni po čemu se ne razlikujemo od zemalja u razvoju. Starija populacija najviše oboleva od raka pluća, dok decu najviše pogađa leukemija, odnosno rak krvi. Jedino smo po broju obolelih od raka grlića materice na prvom mestu u Evropi sa 1.500 novoobolelih žena godišnje.

Nagli porast broja obolelih od leukemije

Prof. dr Slobodan Čikarić navodi da je kod nas primećen nagli porast leukemije i malignih limfoma.

"Stopa obolevanja od ostalih tumora, koji čine 85 odsto ukupnog broja, povećava se u evropskim granicama. Kod nas se, međutim, stopa umiranja svake godine povećava za 1,3 odsto dok se u Evropi ona u poslednjih 15 godina smanjuje za 1 odsto", kaže dr Čikarić za "Press".

Povećanje broja umrlih od raka posledica je, prema njegovim rečima, nedostatka prevencije.

"Recimo, zbog karcinoma dojke sve žene od 40 do 70 godina na svake dve godine trebalo bi da rade mamografiju. Ali, godišnje nije dovoljno uraditi 10.000, nego 1,6 miliona mamografija da bi one imale smisla. Ne treba žene dobrovoljno da odlaze na preglede već sistem treba da šalje pozive starijim od 30 godina na obavezni sistematski pregled", kaže dr Čikarić.

Nedostatak prevencije

Rukovodilac Centra za prevenciju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Nena Pavlović objašnjava da je redovna poseta ginekologu dragocena.

"I pored toga što se rak grlića materice veoma sporo razvija, samo se jednoj trećini obolelih bolest otkrije na vreme. Problem predstavlja to što se značajan broj žena javi ginekologu tek kada je bolest uznapredovala", upozorava dr Pavlović.

Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Zoran Rakočević kaže da je najbolji primer koliko kod nas nije zastupljena prevencija podatak koliko žena oboleva od tumora dojke.

"U Srbiji više od 60 odsto žena se javlja lekaru kada je tumor veličine između dva i dva i po centimetra i kada već postoji širenje bolesti. Kada se žena javi sa tumorom dojke čija veličina nije veća od deset milimetara, izlečenje je veće od 95 odsto. To važi i za gotovo sve ostale vrste tumora", rekao je prof. dr Rakočević.

Kako smanjiti rizik

- Prestankom pušenja (pušenje je odgovorno za 80-90 odsto svih smrtnih ishoda od raka pluća)
- Ograničenom potrošnjom alkohola (povećava rizik za nastanak raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre)
- Izbegavanjem izloženosti suncu (povećava rizik od svih vrsta raka kože)
- Održavanjem zdrave telesne težine (gojaznost povećava rizik od nastanka raka materice, bubrega, jednjaka, debelog creva, dojke...)
- Izbalansiranom ishranom (crveno meso povećava rizik od raka debelog creva, a usoljena mesa od raka želuca)
- Redovnom fizičkom aktivnošću (fizička neaktivnost odgovorna je za 25 odsto kancera dojke i debelog creva)
- Zaštitom od infekcija (skoro 22 odsto smrtnih ishoda od raka jetre su posledica infekcije hepatitisom B ili C)

(MONDO)