PUT DO POBEDE NAD KARCINOMOM DOJKE: Javite se pre simptoma! Kada nešto napipate to je već drugi stadijum raka

- Što se tiče ranog otkrivanja raka dojke - to znači da mi u naizgled zdravoj populaciji tražimo one koji su već oboleli. Treba se javiti pre pojave simptoma. Dijagnostika nam radi, lekara imamo, ne želimo da žene dođu kad same napipaju da nešto imaju u dojci, želimo da dođu na pregled dok su zdrave i nemaju simptome. Postoji 700.000 žena koje bi trebalo to da urade pregled, a realno dođe njih 1.000 - naveo je profesor.

On je dalje pojasnio da ne želimo ženu sa tumorom sa preko dva centimetara, jer kada se napipa to je već drugi stadijum. Samopregled može u Etiopiji, ali mi nismo Etiopija.

Psihološka podrška je jako važna

- Od momenta kada se postavi dijagnoza potrebna je psihološka podrška. Bolest ne bira i zato mi pokušavamo da taj naš pacijent bude u centru pažnje, i pokušavamo da uvek ima nekoga kome se može obratiti. Tu je i velika pomoć pacijenta koji su u udruženju. Najbolja podrška stiže od onih koji su prošli lečenje i izlečili su se. Ako je za jednu subotu došlo 30.000 ljudi na preventivne preglede, da li bi na takvu nedelju došlo 30.000 žena na mamografiju. To nije jednostavno, ali može da se uradi - kazao je prof. dr Vicko.

Prema njegovim rečima, tumor dojke ne nastaje brzo, već mu treba minimum dve godine. Kada ga otrkijemo treba ga odmah lečiti.

- Poruka svim ženama u Srbiji je da imaju pravo da od svog izabranog lekara i ginekologa tražite ultrazvučni pregled dojki. Sve koje imaju više od 40 godine imaju prvo da jednom u dve godine urade mamografiju.

Kada otići na pregled dojke?

Za doktora Milorada Mićovića, načelnika Službe onkologije u Zdravstvenom centru Kladovo dve činjenice su važne - prvo karcinom dojke je najčešće dijagnostikovani oblik bolesti kod žena i drugo da je to potpuno izlečiva bolest ako se otkrije na vreme:

- Svaka osma žena nosi rizik da oboli od karcinoma dojke. Neki rizici su nepromenjivi, a neki se mogu promeniti i u njih spadaju dugotrajna primena hormonskih sredstava, neaktivnost, gojaznost... Oko 85 odso obolelih žena ne spada ni u jednu od ovih grupa, i tu je najvažnija sekundarna prevencija, a to su periodični preventivni pregledi. Cilj je da se otkrije tumor kada je mali i kada je procenat izlečenja najveći. Mlade žene bi trebalo da rade pregled od petog do 10 dana ciklusa, a žene u menopauzi mogu da fiksiraju jedan dan u mesecu i da tog dana obavljaju pregled. Korisnost od samopregleda je samo ukoliko je poduprta ultrazvučnim i mamografskim pregledima i tada imaju smisla.

On je podsetio da je u momentu otkrivanju karcinoma prvi razgovor sa lekarom najvažniji, jer samo saznanje o bolesti izaziv emotivnu reakciju:

- Kada im predstavimo da o nekim aspektima bolesti moraju da odlučuju brzo, onda se krene u traženje različitih mišljenja. Kod tog lečenja nisu dovoljni samo lekovi već je potreban i prijateljski odnos lekara i pacijenta. Nije to lako postići, oni imaju gomilu pitanja na koja traže odgovore, a najvažnije je da te odgovore mora da da profesionalac. Mnogi ih traže i na internetu što može da dovede do zabune i do pogrešnih informacija. A definicija zdravlja kaže da je to celokupno socijalno i psihički dobro stanje.

Kako je naglasila Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra "Milica" predstavnici svih ključnih institucija mogu da doprinesu boljem odlasku žena na preventivne preglede:

- Od nas žena se mnogo očekuje, da znamo da prepoznamo simptome bolesti, da znamo gde da odemo na pregled, a da nas niko ne uči o tome. Moramo se edukovati. Jedan od zadataka jeste uvođenje zdravstvene kulture u školski sistem, pa korak po korak će odlazak na skrining biti normalna pojava. Ono što smo mi primetili na terenu jeste da kada je mamograf tu, odziv žena je fantastičan. Hajde da promenimo malo tu priču pa da mi dođemo kod njih, pa da vidimo kakav je odziv. Više od 60 odsto žena je reklo da su napipale promenu i javile se lekaru - kazala je Bondžić.

Ona je dalje navela da je više od 560 žena dobilo pomoć i podršku Nacionalnog centra za podršku i edukaciju obolelih od raka dojke i raka grlića materice putem telefona, koji je dostupan svakoj ženi, besplatna linija svakim radnim danom.

- Imamo mogućnost da se konsultujemo sa lekarima i to je dobra saradnja između struke u institutima i kliničkim centrima sa kojima se konsultujemo i pravimo planove. Preko 100 žena u Centar je došlo sa svojim porodicama, jer je važno razgovarati i sa ljudima koji su pored žene koja prolazi lečenje. Imali smo dve ankete i jedna sa od 835 žena je pokazala da se oko pet odsto žena izjasnilo da je ostalo bez partnera tokom lečenja. Kada ostanete bez podrške partnera, kada vam opada kosa, nemate dojku, to je veliki pritisak na ženu da se bori. Tu je pritisak i na decu koja se stide što im mama nema kosu. Mi zaboravljamo jedno, mi u tom delu socijalnih usluga nismo prepoznate kao neko kome je potrebna pomoć. Obolela žena ne može da spremi ručak deci, ali nema pravo na geronto-domaćicu da joj pomogne - istakla je Bondžić.

Viši menadžer proizvoda u kompaniji "Galenika" dr Nataša Miletić Aranđelović je objasnila da u Galenici smatraju da su edukacija i informisanje ključni u lečenju karcinoma dojke:

- Karcinom dojke je drugi po učestalosti kod ženskog pola. Gotovo svaka četvrta žena može oboleti od ove bolesti, ali rana dijagnostika je ključna u otkrivanju i lečenju karcinoma dojke. Galenika je to pretpoznala kroz širenje svesti o ranoj dijagnostici. Od svakog kupljenog proizvoda izdavaja se tri odsto vrednosti proizvoda i to dajemo nekoj zdravstvenoj ustanovi, a ove godine ta donacija ide u Zdravstveni centar Kladovo, odeljenju za onkologiju. Naš slogan je "Podeli, podseti i proveri". Podeli informaciju, podseti najbliže i proveri sopstveno zdravlje.

Ona je istakla da kompanije mogu dati doprinos udruženjima obolelih od karcinoma kroz edukativne sadržaje i širenje znanja, jer je to ključno za ovu temu. Slogan naše kampanje za ovaj oktobar glasi "Koje su najlepše grudi, najlepše su pregledane grudi".