Akupunktura je još krajem prošlog veka postala široko prihvaćena i na Zapadu kao prirodan način lečenja bez bola i bez ikakvih štetnih posledica po organizam. U Srbiji se ova metoda lečenja primenjuje u privatnim ordinacijama, ali kao vid terapije ga imaju i Vojnomedicinska akademija, Institut za reumatologiju Srbije, Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović" i neke neurološke klinike, piše "Blic".

"To je medicina bez štete, kontraindikacija i komplikacija. Akupunktura priskače u pomoć tamo gde savremena medicina ne može da deluje, mada može da se kombinuje i sa lekovima. Tokom tretmana se luči endomorfijum koji deluje jače od morfijuma, te je odlična za pacijente koji su alergični na anestetike. Rađene su kompletne operacije na srcu, mozgu ili unutrašnjem uvu pri kojima je pacijent bio budan, ali nije osećao bol zahvaljujući stimulaciji tačaka na telu", kaže za "Blic" dr Vesna Marinković Mičić, predsednik Udruženja akupunkturologa Srbije.

Kako izgleda tretman

Lekar prvo pregleda pacijenta, a zatim određuje akupunkturne tačke, kao i potreban broj tretmana.

"Tretman mora da se izvodi u strogo sterilnim uslovima, što znači da koža mora da se očisti alkoholom ili jodom i da se koristi sterilna igla koja će da prodre u kožu. Igle stoje na akupunkturnim tačkama najviše pola sata i ovo Francuzi zovu malom hirurškom intervencijom", priča doktorka Mičić.

Tretmani se rade iglama napravljenim od plemenitih metala, a broj igala koje se koriste i dubina uboda zavise od stanja pacijenta i vrste poremećaja. On za to vreme mora da leži mirno da ne bi pomerio igle i time izazvao bol. Uz klasične akupunkturne tretmane, sve se češće primenjuje i laser akupunktura, odnosno stimulacija laserom.

Koje bolesti leči

Svetska zdravstvena organizacija je 1979. godine napravila listu bolesti za koje preporučuje da se leče akupunkturom. To su, pre svega, povrede mekog tkiva, mišićni spazmi i iščašenja. Kod hroničnih bolesti koštano-mišićnog sistema, akupunktura se primenjuje uz ostale terapije: fizikalnu terapiju ili blokade.

Dosta se koristi i kod respiratornih, gastrointestinalnih, ginekoloških, genitourinarnih i neuroloških bolesti, kod nuspojava hemoterapije, postoperativnih bolova, osteoartritisa, mučnina i povraćanja u trudnoći.

"Može da se primeni kod svih uzrasta i dijagnoza jer će probleme bar ublažiti, ako ne i izlečiti. Pozitivno se pokazala kod upale sinusa i sluznice nosa, obične prehlade, upale krajnika, bronhitisa, astme, konjunktivitisa, dečje kratkovidosti, nekomplikovane katarakte, zubobolje, boli nakon vađenja zuba, upale desni, upale ždrela, spazma jednjaka, štucanja, gastritisa, čira, kolitisa, dizenterije, zatvora, dijareje, glavobolje/migrene, paralize lica, pareze nakon moždanog udara, neuropatije, išijasa, smrznutog ramena, teniskog lakta, bola lumbosakralnog područja, osteoartritisa, hipertenzije, odvikavanja od pušenja, skidanja kilograma, hormonskog disbalansa...", kaže dr Marinković Mičić za "Blic".

Posle deset terapija pacijent već oseti promenu, a posle pauze od mesec dana najbolje je ponoviti još deset tretmana.

Retki rizici

Kao invazivna metoda, akupunktura ponekad daje hematome kao posledicu slučajnog uboda u cirkulatorni sistem. Može da dođe i do povrede nerava, a veoma retko i povrede prsnog koša, što onda dovodi do problema sa plućima. Takođe je vrlo važna dezinfekcija i sterilizacija da se ne bi javio hepatitis.

Istorija akupunkture

Akupunktura potiče još od 2800. godine pre nove ere kada je nastala prva knjiga Nei Ćing, najstarija medicinska knjiga za vreme dinastije Žutog cara, mada znanje o akupunkturi datira mnogo pre toga. Prvi napisi su govorili o čudotvornim iglicama za lečenje mnogih bolesti. Krajem 16. i početkom 17. veka u Evropu je prenose francuski misionari.

(MONDO)