Ova tehnologija omogućava da se testiranje novih lekova za Alchajmera obavlja na ljudskim ćelijama, a ne samo na ćelijama genetski modifikovanih miševa kao dosad, prenosi Rojters. Osim toga, možda se otvara mogućnost da se transplantacijom takvih ćelija jednog dana obolelima vrati izgubljeno pamćenje.

Dok su nervne ćelije ovog puta dobijene iz matičnih ćelija embriona, njihov razvoj iz običnih ćelija kože (koje bi bile "reprogramirane u stanje nalik embrionskom"), bi omogućio da se prouče razlike između ćelija dobijenih od materijala osoba obolelih od Alchajmera, ćelija od materijala osoba koje imaju porodičnu predispoziciju za ovo oboljenje i ćelija dobijenih od materijala osoba koje niti su obolele, niti imaju genetsku predispoziciju za Alchajmerovu bolest.

Na taj način bi se bolje shvatio mehanizam razvoja Alchajmera - bolesti za koju nema pravog leka, a pogađa 26 miliona ljudi širom sveta. Procenjuje se da tretman tog oboljenja košta svetske zdravstvene sisteme ukupno 604 milijarde dolara.

(Tanjug)