Kada im se od kolebanja krvnog pritiska "zavrti čitav svet", a od naglog otopljenja počne da pulsira glava, i sve dodatno začini hronični umor, koji ne može da zaleči ni osam sati sna, mnogi neće ni primetiti da je proleće "najlepše godišnje doba". Naleti depresije javljaju se u proleće zbog manjka serotonina, hormona sreće, čiji se depoi istroše tokom zime.
Lekari ove tegobe ne smatraju medicinski značajnim, ali priznaju da mnogima na prelazu godišnjih doba otežavaju svakodnevni život. Proleće generalno pozitivno utiče na organizam i psihu, a vrtoglavice, malaksalost, umor, oticanje nogu, variranje krvnog pritiska, slaba koncentracija, pospanost i bezvoljnost su, kažu stručnjaci, samo prolazni simptomi dok se ljudi ne adaptiraju na klimatske promene, pišu "Novosti".
Ipak, ako ovi simptomi potraju, trebalo bi, za svaki slučaj, proveriti krvnu sliku, jer se iza simptoma prolećnog umora ponekad krije manjak gvožđa, što može da dovede do opšte tromosti organizma.
Iskustvo lekara hitne pomoći pokazuje da su u ovo vreme najčešći problemi sa krvnim pritiskom. Profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije, međutim, kaže za "Novosti" da su to samo prolazne faze:
"Proleće definitivno pozitivno deluje na srce", kaže dr Pavlović. "Duži dani sa dosta sunca izazivaju u čoveku zadovoljstvo, i to se reflektuje na čitav kardiovaskularni sistem. Istraživanja, međutim, pokazuju da su ljudi, generalno, pod sve većim stresom, i njegov loš efekat na zdravlje ispoljava se i tokom najlepšeg godišnjeg doba."
Docent dr Milan Milić, psihijatar i psihoterapeut, kaže da ne postoji nijedna ozbiljna studija koja potvrđuje uticaj godišnjih doba na psihu.
"Proleće donosi pozitivnu energiju, bujaju hormoni, ljudi se i psihološki i fiziološki bolje osećaju i svi su nekako optimističniji", kaže dr Milić za "Novosti".
"Ali, trebalo bi imati na umu da je zima period mirovanja, i to ne samo fizičkog, nego i mirovanja naših planova i očekivanja. U proleće, kada osetimo pozitivan naboj, ti planovi nam nekako bivaju bliži, povećavaju se nade, a kad ne dosegnemo ono što smo priželjkivali, stiže razočaranje. Baš zbog toga što u proleće imamo 'višak očekivanja', doživljavamo i više poraza nego inače."
Zašto se osećamo tromo
- Nedostatak vitamina, posebno C, i povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi najčešće su posledice zimske, teške ishrane i fizičke neaktivnosti.
Zimi se organizam, uglavnom fizički neaktivan, mnogo istroši u borbi sa hladnoćom i teškom hranom, i proleće se onda teško podnosi.
- Klimatske promene su u ovo doba česte, i organizam ne stigne da se adaptira, a vreme se promeni.
- I na promenu režima ishrane, zbog prelaska sa jake, pikantne hrane, na lagane prolećne obroke, organizam reaguje umorom. U zelenišu ima vitamina, ali malo kalorija.
(MONDO)
Lekari ove tegobe ne smatraju medicinski značajnim, ali priznaju da mnogima na prelazu godišnjih doba otežavaju svakodnevni život. Proleće generalno pozitivno utiče na organizam i psihu, a vrtoglavice, malaksalost, umor, oticanje nogu, variranje krvnog pritiska, slaba koncentracija, pospanost i bezvoljnost su, kažu stručnjaci, samo prolazni simptomi dok se ljudi ne adaptiraju na klimatske promene, pišu "Novosti".
Ipak, ako ovi simptomi potraju, trebalo bi, za svaki slučaj, proveriti krvnu sliku, jer se iza simptoma prolećnog umora ponekad krije manjak gvožđa, što može da dovede do opšte tromosti organizma.
Iskustvo lekara hitne pomoći pokazuje da su u ovo vreme najčešći problemi sa krvnim pritiskom. Profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije, međutim, kaže za "Novosti" da su to samo prolazne faze:
"Proleće definitivno pozitivno deluje na srce", kaže dr Pavlović. "Duži dani sa dosta sunca izazivaju u čoveku zadovoljstvo, i to se reflektuje na čitav kardiovaskularni sistem. Istraživanja, međutim, pokazuju da su ljudi, generalno, pod sve većim stresom, i njegov loš efekat na zdravlje ispoljava se i tokom najlepšeg godišnjeg doba."
Docent dr Milan Milić, psihijatar i psihoterapeut, kaže da ne postoji nijedna ozbiljna studija koja potvrđuje uticaj godišnjih doba na psihu.
"Proleće donosi pozitivnu energiju, bujaju hormoni, ljudi se i psihološki i fiziološki bolje osećaju i svi su nekako optimističniji", kaže dr Milić za "Novosti".
"Ali, trebalo bi imati na umu da je zima period mirovanja, i to ne samo fizičkog, nego i mirovanja naših planova i očekivanja. U proleće, kada osetimo pozitivan naboj, ti planovi nam nekako bivaju bliži, povećavaju se nade, a kad ne dosegnemo ono što smo priželjkivali, stiže razočaranje. Baš zbog toga što u proleće imamo 'višak očekivanja', doživljavamo i više poraza nego inače."
Zašto se osećamo tromo
- Nedostatak vitamina, posebno C, i povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi najčešće su posledice zimske, teške ishrane i fizičke neaktivnosti.
Zimi se organizam, uglavnom fizički neaktivan, mnogo istroši u borbi sa hladnoćom i teškom hranom, i proleće se onda teško podnosi.
- Klimatske promene su u ovo doba česte, i organizam ne stigne da se adaptira, a vreme se promeni.
- I na promenu režima ishrane, zbog prelaska sa jake, pikantne hrane, na lagane prolećne obroke, organizam reaguje umorom. U zelenišu ima vitamina, ali malo kalorija.
(MONDO)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Sloboda Mićalović napadnuta na parkingu: Evo kako je poznata glumica završila u Urgentnom centru