Beograđani piju jednu od najkvalitetnijih voda u Evropi, ocena je stručnih timova "Beogradskog vodovoda" i Gradskog zavoda za javno zdravlje. Uzorci se uzimaju svakoga dana, iz pet proizvodnih pogona, a rezervoari se kontrolišu jednom nedeljno. Na dnevnom nivou se pregleda oko 20 slavina u beogradskim domaćinstvima, kako bi se dodatno proverilo da kvalitet vode sa česme zadovoljava sve standarde, piše "Press".

Od osnivanja "Beogradskog vodovoda" 1892. godine do danas nije ustanovljena nijedna epidemija uzrokovana vodom iz ovog vodovoda, navode u ovom preduzeću.

"Voda koju piju Beograđani zdrava je i izuzetnog kvaliteta. Ispravnost se kontroliše na tri nivoa, u pogonskim laboratorijama BVK, u laboratoriji Službe sanitarne kontrole našeg preduzeća i u laboratorijama Gradskog zavoda za javno zdravlje. Kvalitet ispunjava sve uslove Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće u pogledu fizičko-hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta. Samo u toku godine pregledamo oko 8.000 uzoraka, a Gradski zavod za javno zdravlje 7.000. Uzorci se uzimaju iz proizvodnih pogona 'Makiš', 'Bele vode', 'Bežanija', 'Banovo brdo' i 'Vinča'", kažu za "Press" u JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", i dodaju da je "beogradska" voda jedna od najkvalitetnijih u Evropi.

Prema rečima dr Marine Mandić, načelnika laboratorije za humanu ekologiju i ekotoksikologiju u Gradskom zavodu za javno zdravlje, Beograđani u svim delovima grada piju jednako kvalitetnu vodu!

"Kvalitet je ujednačen i nema oscilacija. Olovo, živa, kadmijum kao i čitav niz drugih toksičnih metala i opasnih jedinjenja nisu nikada registrovani", kaže dr Mandić za "Press".

Ona dodaje da se sugrađani žale na kvalitet vode tek ako ona poprimi žutu boju, ali je to normalna posledica nestajanja vode.

"Pojava je prolazna i potrebno je samo dobro ispiranje do pojave bistre vode. Sledeća žalba po učestalosti je bela voda, opet bezopasna pojava, gde dolazi do izdvajanja kiseonika u mehurićima zbog promene pritiska u mreži i često se meša sa povećanim hlorom u vodi. Često posle primljenih žalbi utvrdimo da je problem izazvan promenama na unutrašnjoj vodovodnoj mreži stambenih i poslovnih zgrada zbor raznih pregrađivanja i prenamena prostora, zatim zbog loše izvedene mreže, naročito nakon nestručne sanacije kvara, ali i zbog pravljenja 'divljih' priključaka", objašnjava za "Press" dr Marina Mandić.

Stručnjaci tvrde da flaširane vode nisu pogodne za celodnevno pijenje i mogu biti ograničene za primenu, naročito kada su u pitanju deca, trudnice i osobe sa određenim metaboličkim poremećajima.

Strah od česmovače nije opravdan, a i nemoguće je korišćenje isključivo flaširane vode, jer nam voda treba i za kuvanje, kupanje, u operacionim salama i bolnicama, u ledomatima. Ipak, pijaću vodu ne smemo uzimati zdravo za gotovo. Vodeni resurski su opšte dobro, a da bi se ukazalo na njihovu važnost i značaj od 1993. godine 22. mart obeležava se kao Svetski dan voda.

(MONDO)