Tek što je grip popustio ordinacije u domovima zdravlja počeli su da pune pacijenti koji se žale na prehladu, upaljeno grlo, probleme sa disajnim putevima, opštu malaksalost i slična stanja koja lekari, najčešće, jednim imenom zovu viremija. Epidemiolozi kažu da je to za ovaj period godine uobičajeno, jer posle gripa stižu takozvani adenovirusi koji izazivaju anginu, respiratorne infekcije, bronhitis...
Samo adenovirusa ima više od 40 tipova, ali koji god da napadne pravila ponašanja su ista: mirovanje i lečenje čajevima, vitaminima i, po potrebi, tabletama za snižavanje temperature (antipireticima). Iako nekom, možda, sama dijagnoza viremija zvuči ozbiljno, to u najbukvalnijem prevodu znači virus u krvi, i zapravo podrazumeva oboljenje izazvano virusom, pišu "Novosti".
"Adenotropni virusi, racimo, napadaju žlezdana tkiva, a pneumotropni virusi disajne puteve i pluća", objašnjava za "Novosti" dr Radmilo Petrović, epidemiolog. "Kada virus uđe u telo kroz sitne kapljice tečnosti ili prašine prva odbrana je sluzokoža nosa, koja luči IGA antitela, ali ako ne uspe da zaustavi virus on stiže do ždrela, traheja, bronhija. I tu, na drugoj liniji odbrane, opet organizam pokušava, recimo kašljanjem ili kijanjem, da izbaci virus. Ako ne uspe, virus prodire do pluća."
Ovi virusi u proleće se najviše "lepe" za ljude čiji je organizam tokom zime oslabljen infekcijama, stresom, nepravilnom ishranom, duvanskim dimom...
"Ova oboljenja traju sedam do 10 dana, ponekad i duže, zavisi koliko je imunitet oslabljan", kaže dr Petrović. "Ne treba ignorisati simptome i naprezati se preko mogućnosti. Ko je slab, iscrpljen najbolje je da odleži ako je to moguće da ne bi došlo do komplikacija kao što su upale grla, uha, pluća. Nikakvi antibiotici ne pomažu i ne treba ih uzimati na svoju ruku."
U slučaju kada je pacijent već u godinama, ima neko oboljenje srca, slabu cirkulaciju i hronične bolesti, prema mišljenju dr Petrovića antibiotici mogu da se daju preventivno. Time se praktično zaustavlja sekundarna infekcija bakterijama. To kod mlađih i relativno zdravih pacijenata nije opravdano, jer neće pomoći protiv virusa, a nekontrolisana i preterana upotreba antibiotika stvara otpornost na ovu vrstu lekova i kasnije smanjuje izbor terapije.
Antibiotici su već toliko zloupotrebljavani da je zbog toga zabrinuta i Svetska zdravstvena organizacija, koja je ove godine 7. april, Svetski dan zdravlja, posvetila upravo antimikrobnoj rezistenciji (otpornosti na lekove). Ona se javlja kada se mikroorganizmi kao bakterije, virusi, gljivice i paraziti promene tako da lekovi koji se koriste u lečenju infekcija postanu neefikasni.
"Kada mikroorganizmi postanu rezistentni na najveći broj antimikrobnih lekova za njih se često kaže da su 'supermikrobi'", kaže za "Novosti" dr Tanja Knežević, direktor Instituta "Dr Milan Jovanović Batut". "Ovo je veliki problem, jer rezistentne infekcije mogu da dovedu do smrtnog ishoda, mogu se proširiti na druge osobe i nametnuti ogromne troškove pojedincima i društvu."
Nastanak antimikrobne rezistencije olakšava neodgovarajuća upotreba antibiotika, na primer uzimanje manjih doza lekova od propisanih ili skraćivanje predviđenog toka lečenja.
Upotreba i zloupotreba antimikrobnih lekova u humanoj medicini i veterini u proteklih 70 godina povećala je broj i vrste mikroorganizama koji su otporni na ove lekove, smrtnih ishoda i komplikacija bolesti uz visoke zdravstvene troškove.
Epidemiolozi u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, registruju opadanje broja obolelih od gripa. Epidemija je zvanično završena. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na 100.000 stanovnika sada se registruje 84 obolela od gripa, a u epidemiji oboleva 112 na 100.000 stanovnika. Ove sezone epidemijski period trajao je osam nedelja. Za to vreme laboratorijski je potvrđeno 266 slučajeva gripa, najviše pandemijskog H1N1 virusa. Prema zvaničnoj statistici "Batuta", od komplikacija izazvanih gripom umrlo je 27 ljudi.
(MONDO)
Samo adenovirusa ima više od 40 tipova, ali koji god da napadne pravila ponašanja su ista: mirovanje i lečenje čajevima, vitaminima i, po potrebi, tabletama za snižavanje temperature (antipireticima). Iako nekom, možda, sama dijagnoza viremija zvuči ozbiljno, to u najbukvalnijem prevodu znači virus u krvi, i zapravo podrazumeva oboljenje izazvano virusom, pišu "Novosti".
"Adenotropni virusi, racimo, napadaju žlezdana tkiva, a pneumotropni virusi disajne puteve i pluća", objašnjava za "Novosti" dr Radmilo Petrović, epidemiolog. "Kada virus uđe u telo kroz sitne kapljice tečnosti ili prašine prva odbrana je sluzokoža nosa, koja luči IGA antitela, ali ako ne uspe da zaustavi virus on stiže do ždrela, traheja, bronhija. I tu, na drugoj liniji odbrane, opet organizam pokušava, recimo kašljanjem ili kijanjem, da izbaci virus. Ako ne uspe, virus prodire do pluća."
Ovi virusi u proleće se najviše "lepe" za ljude čiji je organizam tokom zime oslabljen infekcijama, stresom, nepravilnom ishranom, duvanskim dimom...
"Ova oboljenja traju sedam do 10 dana, ponekad i duže, zavisi koliko je imunitet oslabljan", kaže dr Petrović. "Ne treba ignorisati simptome i naprezati se preko mogućnosti. Ko je slab, iscrpljen najbolje je da odleži ako je to moguće da ne bi došlo do komplikacija kao što su upale grla, uha, pluća. Nikakvi antibiotici ne pomažu i ne treba ih uzimati na svoju ruku."
U slučaju kada je pacijent već u godinama, ima neko oboljenje srca, slabu cirkulaciju i hronične bolesti, prema mišljenju dr Petrovića antibiotici mogu da se daju preventivno. Time se praktično zaustavlja sekundarna infekcija bakterijama. To kod mlađih i relativno zdravih pacijenata nije opravdano, jer neće pomoći protiv virusa, a nekontrolisana i preterana upotreba antibiotika stvara otpornost na ovu vrstu lekova i kasnije smanjuje izbor terapije.
Antibiotici su već toliko zloupotrebljavani da je zbog toga zabrinuta i Svetska zdravstvena organizacija, koja je ove godine 7. april, Svetski dan zdravlja, posvetila upravo antimikrobnoj rezistenciji (otpornosti na lekove). Ona se javlja kada se mikroorganizmi kao bakterije, virusi, gljivice i paraziti promene tako da lekovi koji se koriste u lečenju infekcija postanu neefikasni.
"Kada mikroorganizmi postanu rezistentni na najveći broj antimikrobnih lekova za njih se često kaže da su 'supermikrobi'", kaže za "Novosti" dr Tanja Knežević, direktor Instituta "Dr Milan Jovanović Batut". "Ovo je veliki problem, jer rezistentne infekcije mogu da dovedu do smrtnog ishoda, mogu se proširiti na druge osobe i nametnuti ogromne troškove pojedincima i društvu."
Nastanak antimikrobne rezistencije olakšava neodgovarajuća upotreba antibiotika, na primer uzimanje manjih doza lekova od propisanih ili skraćivanje predviđenog toka lečenja.
Upotreba i zloupotreba antimikrobnih lekova u humanoj medicini i veterini u proteklih 70 godina povećala je broj i vrste mikroorganizama koji su otporni na ove lekove, smrtnih ishoda i komplikacija bolesti uz visoke zdravstvene troškove.
Epidemiolozi u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, registruju opadanje broja obolelih od gripa. Epidemija je zvanično završena. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na 100.000 stanovnika sada se registruje 84 obolela od gripa, a u epidemiji oboleva 112 na 100.000 stanovnika. Ove sezone epidemijski period trajao je osam nedelja. Za to vreme laboratorijski je potvrđeno 266 slučajeva gripa, najviše pandemijskog H1N1 virusa. Prema zvaničnoj statistici "Batuta", od komplikacija izazvanih gripom umrlo je 27 ljudi.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.