Magnituda rizika raste za 67 odsto kod ljudi koji imaju dugo radno vreme, objavljeno je u žurnalu "Anali interne medicine", posle studije koja je obuhvatila više od 7.000 državnih službenika od 1985. godine, prenosi Bi-Bi-Si.
Istraživači sugerišu da bi lekari prilikom pregleda trebalo da se informišu i o radnom vremenu pacijenata.
"Ove nove informacije mogu da pomognu da se poboljša kvalitet odlučivanja u vezi sa lekovima za bolesti srca. To je ujedno poziv na buđenje ljudima koji rade previše, naročito ako već imaju neke druge rizične faktore", izjavio je profesor Stiven Holgejt iz britanskog Medicinskog istraživačkog saveta.
Osobe koje rade 11 ili više sati dnevno izložene su riziku od srčanog udara povišenom za 50 odsto, u odnosu na osobe sa kraćim radnim vremenom. Kada su uz broj radnih sati uračunati i ostali rizični faktori za bolesti srca, kao što je visok krvni pritisak, predviđanja su bila još preciznija.
Stručnjaci navode da je sada potrebno ispitati da li bi skraćivanje radnog vremena kod osoba izloženih ovom riziku doprinelo poboljšanju zdravstvenog stanja srca. Ipak, mora se uzeti u obzir da uticaj vrše i neki drugi faktori, poput krvnog pritiska, stresa, anksioznosti ili depresije, kao i agresivnost i razdražljivost.
(Srna)
Istraživači sugerišu da bi lekari prilikom pregleda trebalo da se informišu i o radnom vremenu pacijenata.
"Ove nove informacije mogu da pomognu da se poboljša kvalitet odlučivanja u vezi sa lekovima za bolesti srca. To je ujedno poziv na buđenje ljudima koji rade previše, naročito ako već imaju neke druge rizične faktore", izjavio je profesor Stiven Holgejt iz britanskog Medicinskog istraživačkog saveta.
Osobe koje rade 11 ili više sati dnevno izložene su riziku od srčanog udara povišenom za 50 odsto, u odnosu na osobe sa kraćim radnim vremenom. Kada su uz broj radnih sati uračunati i ostali rizični faktori za bolesti srca, kao što je visok krvni pritisak, predviđanja su bila još preciznija.
Stručnjaci navode da je sada potrebno ispitati da li bi skraćivanje radnog vremena kod osoba izloženih ovom riziku doprinelo poboljšanju zdravstvenog stanja srca. Ipak, mora se uzeti u obzir da uticaj vrše i neki drugi faktori, poput krvnog pritiska, stresa, anksioznosti ili depresije, kao i agresivnost i razdražljivost.
(Srna)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina