Magnituda rizika raste za 67 odsto kod ljudi koji imaju dugo radno vreme, objavljeno je u žurnalu "Anali interne medicine", posle studije koja je obuhvatila više od 7.000 državnih službenika od 1985. godine, prenosi Bi-Bi-Si.
Istraživači sugerišu da bi lekari prilikom pregleda trebalo da se informišu i o radnom vremenu pacijenata.
"Ove nove informacije mogu da pomognu da se poboljša kvalitet odlučivanja u vezi sa lekovima za bolesti srca. To je ujedno poziv na buđenje ljudima koji rade previše, naročito ako već imaju neke druge rizične faktore", izjavio je profesor Stiven Holgejt iz britanskog Medicinskog istraživačkog saveta.
Osobe koje rade 11 ili više sati dnevno izložene su riziku od srčanog udara povišenom za 50 odsto, u odnosu na osobe sa kraćim radnim vremenom. Kada su uz broj radnih sati uračunati i ostali rizični faktori za bolesti srca, kao što je visok krvni pritisak, predviđanja su bila još preciznija.
Stručnjaci navode da je sada potrebno ispitati da li bi skraćivanje radnog vremena kod osoba izloženih ovom riziku doprinelo poboljšanju zdravstvenog stanja srca. Ipak, mora se uzeti u obzir da uticaj vrše i neki drugi faktori, poput krvnog pritiska, stresa, anksioznosti ili depresije, kao i agresivnost i razdražljivost.
(Srna)
Istraživači sugerišu da bi lekari prilikom pregleda trebalo da se informišu i o radnom vremenu pacijenata.
"Ove nove informacije mogu da pomognu da se poboljša kvalitet odlučivanja u vezi sa lekovima za bolesti srca. To je ujedno poziv na buđenje ljudima koji rade previše, naročito ako već imaju neke druge rizične faktore", izjavio je profesor Stiven Holgejt iz britanskog Medicinskog istraživačkog saveta.
Osobe koje rade 11 ili više sati dnevno izložene su riziku od srčanog udara povišenom za 50 odsto, u odnosu na osobe sa kraćim radnim vremenom. Kada su uz broj radnih sati uračunati i ostali rizični faktori za bolesti srca, kao što je visok krvni pritisak, predviđanja su bila još preciznija.
Stručnjaci navode da je sada potrebno ispitati da li bi skraćivanje radnog vremena kod osoba izloženih ovom riziku doprinelo poboljšanju zdravstvenog stanja srca. Ipak, mora se uzeti u obzir da uticaj vrše i neki drugi faktori, poput krvnog pritiska, stresa, anksioznosti ili depresije, kao i agresivnost i razdražljivost.
(Srna)
Hitno se oglasio Košarkaški savez Srbije: Otkriveno koliki je minus, objavljene finansije
"Šta me gledaš glupane jedan": Željko Obradović vikao na tajm-autu, naljutio ga jedan detalj
Zvezdin trener podigao ton pred Barsu: "Neka bude bunkeraš Miloje opet opalio kontru!"
Vučić se obratio iz Novog Sada: "Svi koji su u ovom nasilju učestvovali biće kažnjeni"
Legija traži da izađe na slobodu! Odslužio 20 godina zatvorske kazne zbog ubistva Zorana Đinđića