Pevačica Indi Aradinović otkrila je da joj dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Na društvenim mrežama je objasnila da već godinu dana pokušava da shvati uzrok simptoma koje oseća, a koje je opisala kao "opasne po okolinu". Priznala je da je počela da izbegava rad i komunikaciju sa ljudima, a najviše ljude koji se bave istim poslom kao ona. Zašto se ovo dešava Indi i šta je zapravo bipolarni poremećaj?
Bipolarni poremećaj, koji se ranije nazivao manična depresija, stanje je mentalnog zdravlja koje uzrokuje ekstremne promene raspoloženja, uključujući emocionalne uspone (maniju ili hipomaniju) i padove (depresiju). Skoro svako od nas poznaje lepe snove u kojima sve funkcioniše i, što je najvažnije, uvek smo sigurni da će uspeti. Ne poznajemo strah jer smo neuništivi, volimo najlepše, sve možemo sebi da priuštimo i to radimo bez senke straha ili kajanja.
A onda se, iznenada, sve menja i obuzima nas neopisiv strah. Bipolarni afektivni poremećaj uklapa se u ovaj obrazac i karakterišu ga ponavljajuće epizode depresije i manije. Učestalost i oblik epizoda u velikoj meri zavise od pojedinačnog slučaja.
Bipolarni poremećaj - koji su njegovi glavni uzroci?
Vrlo često se pacijenti i njihovi rođaci pitaju: "zašto ja?", "zašto moja ćerka?", "zašto moj muž?"... U stvari, mnogi faktori se uzimaju u obzir kada se dijagnostikuje bipolarni poremećaj. To uključuje socijalne, biološke i psihološke.
Na nastanak bipolarnog poremećaja značajno utiču društvene, ekološke i psihološke okolnosti. Uzmimo, na primer, psihološki faktor - često doživljavamo stresne događaje u životu, na primer, nezaposlenost ili smrt nekog bliskog. To uzrokuje povećan rizik od prve, druge ili treće epizode bipolarnog poremećaja.
Društveni faktori mogu da imaju pozitivan uticaj na tok bolesti, na primer, ako imamo dobar odnos sa voljenom osobom ili uspešnu vezu. Kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem, faktor životne sredine je takođe važan faktor. Kada pacijent ima stabilan dnevni ritam, dovoljno se naspava, fizički je aktivan i ima vremena za odmor, njegovo raspoloženje ostaje normalno.
Da bi se dijagnostikovao bipolarni poremećaj, uzimaju se u obzir biološke okolnosti, odnosno različiti neurološki poremećaji u mozgu ili hipotireoza, koji mogu da utiči na razvoj bipolarnog poremećaja. Genetika je takođe značajan faktor kod ljudi sa porodičnom istorijom bipolarnog poremećaja ili depresije. Ovaj rizik je čak 75 odsto, ako i otac i majka imaju bolest.
Iako se širom sveta trenutno sprovode brojne genetske studije o nasleđivanju bipolarnog poremećaja, još uvek ne možemo biti 100 odsto sigurni da se bipolarnost neće razviti. Ovo istraživanje može da doprinese budućoj dijagnozi bipolarnog poremećaja i otkrivanju novih tretmana. Naravno, genetika je jedan od mnogih razloga koji mogu da doprinesu bipolarnom poremećaju.
Simptomi
Depresija kod bipolarnog poremećaja je ista ona depresija o kojoj se u poslednje vreme sve češće govori u medijima. Javljaju se značajan pad raspoloženja, nedostatak samopouzdanja, strahovi koji se ponavljaju, nemogućnost obavljanja najjednostavnijih aktivnosti, u ekstremnim slučajevima čak i ustajanje iz kreveta ujutru.
Kao što je već pomenuto, bipolarni poremećaj karakterišu poremećaji raspoloženja koji su ciklične epizode:
- depresija - pacijent ne oseća zadovoljstvo od prethodnih aktivnosti. Doživljava loše raspoloženje, gubitak životne energije, tugu, depresiju itd.
- manija - pacijent prestaje da oseća strah, ali ima povećano samopoštovanje, oseća da je svemoćan i da su njegovi postupci lišeni racionalnosti.
- hipomanija - javiće se manje izraženi simptomi nego u slučaju manije. Ova epizoda ne izaziva veće probleme za pacijenta, pacijenti se obično ne žale na tegobe.
- mešoviti - pojava istovremenih epizoda depresije, manije i hipomanije.
Između svake epizode postoji faza remisije. Ovo je period kada se karakteristični simptomi epizoda ne pojavljuju, a ako se pojave, oni su samo blago intenzivni.
Lečenje
Nažalost, lečenje bipolarnog poremećaja je dugotrajno, a cilj je postizanje remisije ili smanjenje težine simptoma. Iako potpuni oporavak od bipolarnog poremećaja nije moguć, lečenje omogućava normalno funkcionisanje i zadovoljstvo životom - u zavisnosti od stadijuma bolesti.
Koriste se sledeće metode lečenja:
- farmakoterapija - lekovi se biraju prema simptomima i epizodi bolesti, ovo je osnovni metod lečenja;
- psihoedukacija - edukacija pacijenta i njegovih najbližih i njihovo učenje da prepoznaju signale koji prethode recidivu;
- psihoterapija - postoji podrška u teškoćama svakodnevnog života.
BONUS VIDEO:
