Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, hitno je prekinuo posetu Americi usled pogoršanja zdravstvenog stanja. Hospitalizovan je na Vojno-medicinskoj akademiji, a najveći problem izazvale su vrednosti krvnog pritiska. Bile su 165 sa 98, a o ovom stanju za jutarnji program Kurir televizije govorio je prof. dr Miljko Ristić, čuveni kardiolog i bivši v.d. direktora Kliničkog centra Srbije.
"Mi smo, kao narod, poznati po tome da je hipertenzija široko rasprostranjena, skoro svakodnevna pojava. Do skoro se smatralo da je 140 gornji limit normalnog pritiska, a sada se po preporukama Svetske agencije za kontrolu lekova, čak i 160 smatra prihvatljivim. Međutim, sve što je iznad toga, kao što je kod predsednika zabeleženo 165, a možda i 190, mora ozbiljno da se prati", istakao je dr Ristić.
Ukoliko povišen krvni pritisak traje dugo i ne leči se, može da izazove ozbiljne posledice, među kojima je i infarkt miokarda, naglasio je dr Ristić. Predsednik Srbije požalio se na bolove u grudima, a upravo je to simptom koji nikada ne treba zanemariti.
"Predsednik je imao sreće. Bio je u životnoj opasnosti, ali mu je tamo ukazana adekvatna pomoć. Ono što je neophodno i što se hitno moralo uraditi, jeste koronarografija. To je jednostavna procedura koja traje desetak minuta, a pokazuje koliko su suženi krvni sudovi srca i da li postoji rizik od infarkta. Ako su suženja veća od 75 ili 80 odsto, lekovi nisu dovoljni, tada je potrebna operacija", naglasio je dr Ristić i dodao:
"Vučić svakodnevno trpi ogroman stres. Ne možete izbeći sekiracije u ovom savremenom životu, a naročito ne neko ko je 24 sata pod pritiskom i odgovornošću kao predsednik", rekao je dr Ristić.
Kako se još hipertenzija manifestuje?
Kod mnogih pacijenata, hipertenzija ne izaziva nikakve simptome, posebno u početnoj fazi bolesti, kada abnormalnosti krvnog pritiska nisu toliko visoke. Ozbiljniji simptomi se javljaju kada se pojave dodatne komplikacije, npr. hipertrofija leve komore ili razvoj ateroskleroze. Ovo povećava rizik od srčanog ili moždanog udara. Sekundarna hipertenzija se karakteriše veoma visokim krvnim pritiskom, a pacijent možda ne reaguje na lečenje.
Mnogi pacijenti mogu da imaju nespecifične simptome kao što su:
- kratak dah;
- glavobolje;
- vrtoglavica;
- nesanica;
- ubrzano lupanje srca;
- znojenje;
- crvenilo lica;
- niska fizička i mentalna kondicija.
Kako se hipertenzija razvija, počinju da se javljaju i drugi simptomi, koji su posledica oštećenja organa izazvanog niskim krvnim pritiskom. Pacijent tada može da iskusi:
- nepravilnu funkciju bubrega;
- probleme sa pravilnim osećajem i kretanjem;
- probleme sa vidom;
- niži intelektualni kapacitet;
- hladnoću udova;
- otok udova.
BONUS VIDEO:
