Mlečni zubi su posebno interesantni jer se ćelije mogu prikupiti i obraditi do 12. godine deteta, tačnije do smene sa trajnim zubima, pri čemu je postupak dobijanja jednostavan, bezbolan i neinvanzivan, piše "Blic".
Čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava je alternativa ćelijama iz krvi pupčanika. Do ovog saznanja došli su stručnjaci iz Srbije u okviru projekta "Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija" koji se obavlja u Laboratoriji za eksperimentalnu hematologiju i matične ćelije Instituta za medicinska istraživanja.
Dr Nebojša Nikolić je u okviru svog doktorskog rada usvojio protokol za izolaciju i ekspenziju matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba i uspešno iz njih dobio koštano, hrskavičavo, masno i mišićno tkivo. Dr Nikolić kaže da bi se lako moglo dogoditi da se stomatologija nađe u epicentru zbivanja vezanih za matične ćelije.
"Niko nije mogao ni da pretpostavi da će se od pronalaska matičnih ćelija iz pulpe zuba 2000. za samo nekoliko godina u Japanu sintetisati ceo zub, prvi kompletan i funkcionalan organ sintetisan tkivnim inženjeringom. Čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava je alternativa ćelijama iz krvi pupčanika", objašnjava za "Blic" dr Nikolić.
Doktor ističe da je uspešno izvršeno izdvajanje mlečnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba u ćelije nervnog tkiva, srčani mišić, tkivo jetre, krvne sudove, u pravcu koštano-zglobnog sistema, a najnovija istraživanja pokazala su i mogućnost dobijanja ćelija pankreasa iz ćelija pulpe, što daje nadu pacijentima obolelim od dijabetesa.
Izolovanjem matičnih ćelija iz humanih tkiva koja se inače odbacuju nakon medicinskih intervencija, kao što su periferna krv, vezivno tkivo pupčane vrpce, zubna pulpa i masno tkivo, izbegavaju se invanzivne hirurške intervencije neophodne za kolekciju matičnih ćelija iz drugih tkiva. Nakon izolacije i umnožavanja, ćelije se dalje ispituju s ciljem da dođemo do novih saznanja o njihovoj ulozi i terapeutskom potencijalu, kaže dr Diana Bugarski, rukovodilac projekta "Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija".
"Najveća očekivanja od potencijalne primene matičnih ćelija postoje u regenerativnoj medicini, za regeneraciju obolelih i oštećenih tkiva, za transplantaciju ćelija, kod različitih neuroloških poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kod infarkta miokarda, reumatoloških oboljenja i dijabetesa tipa 1. No, smatram da naučnici, istraživači, lekari i svi profesionalci u zdravstvenom sistemu moraju temi terapeutskih mogućnosti matičnih ćelija pristupati vrlo oprezno, jer još uvek postoji niz pitanja koja nisu dovoljno ispitana", kaže dr Bugarski za "Blic".
Ipak, dr Mima Fazlagić, stručni saradnik "Krio sejva", kaže da se matične ćelije koje se nalaze u mlečnim zubima razlikuju od matičnih ćelija koje se nalaze u krvi pupčanika, između ostalog i po tome što je njihovo čuvanje na izvestan način rizično.
Ona je u izjavi Tanjugu objasnila da su te ćelije potpuno druge prirode i da je od njih moguće stvaranje novog zuba, što su Japanci već uspeli da urade.
"Čuvanje ćelija iz mlečnog zuba je na izvestan način rizično, jer je teško obezbediti sterilnost tog postupka", istakla je dr Fazlagić i objasnila da je količina mezenhimalnih matičnih ćelija u zubu vrlo mala pa ih prvo treba umnožiti a potom čuvati.
"Zato je pupčana vrpca, koja se obično odbacuje posle rođenja, jedan je od najbogatijih depoa matičnih ćelija u ljudskom organizmu i ako se one sačuvaju na rođenju, jednoga dana mogu biti najbolji lek za lečenje deteta, njegove braće, sestara, ali i drugih članova porodice", kazala je dr Fazlagić.
Stručnjaci ukazuju da mlečni zub sadrži oko 15 matičnih ćelija koje su kompatibilne samo za tu osobu.
Matične ćelije su prvi put otkrivene u izvađenim mlečnim zubima pre pet godina na Američkom institutu za dentalna i kraniofacijalna istraživanja.
U Srbiji se procedura uzimanja matičnih ćelija od septembra 2008. obavlja u skladu sa instrukcijom o uzimanju i transportu krvi iz pupčanika koje je izdalo Ministarstva zdravlja Srbije.
Nekoliko porodilišta poseduje dozvolu za ostavljanje krvi iz pupčanika, što budućim roditeljma daje mogućnost da odaberu banku matičnih ćelija u kojoj će deponovati matične ćelije iz pupčanika, odnosno zalog za bezbednu budućnost svog deteta.
Srbija je, prema broju ostavljenih uzoraka, na dnu lestvice u Evropi, gde u većini zemalja raste broj deponovanih uzoraka, dok su prema broju ostavljenih uzoraka krvi iz pupčanika u odnosu na broj stanovnika vodeće zemlje Grčka, Slovenija, Mađarska i Bugarska.
Istraživanja vezana za matične ćelije na Institutu počela su još šezdesetih godina prošlog veka kada su otkrivene matične ćelije hematopoeze, odnosno matične ćelije iz kojih nastaju sve zrele, funkcionalne ćelije krvi. Transplantacija ovih ćelija, najčešće izolovanih iz koštane srži i periferne krvi, već dugi niz godina uspešno se koristi u lečenju određenih oblika hematoloških i drugih maligniteta, anemija i pojedinih bolesti imunog sistema. Jedna od prvih transplantacija koštane srži, kaže dr Bugarski, obavljena je '70. godina prošlog veka u Francuskoj upravo na naučnicima iz Srbije koji su bili ozračeni u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.
Početni uspesi u korišćenju matičnih ćelija intenzivirali su dalja istraživanja usmerena ka novim terapijskim postupcima.
Vrste matičnih ćelija
Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije koje mogu da se dele tokom dugog perioda, da samoobnavljaju sopstvenu populaciju i, pod određenim uslovima, da se diferenciraju i da proizvode specijalizovane, zrele ćelije tela.
embrionalne - iz embriona u ranim stadijumima razvoja
fetalne - iz tkiva fetusa (nakon abortusa)
umbilikalne - iz krvi i pihtijastog vezivnog tkiva pupčane vrpce nakon porođaja
adultne - iz mnogih tkiva odraslog organizma
(MONDO)
Čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava je alternativa ćelijama iz krvi pupčanika. Do ovog saznanja došli su stručnjaci iz Srbije u okviru projekta "Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija" koji se obavlja u Laboratoriji za eksperimentalnu hematologiju i matične ćelije Instituta za medicinska istraživanja.
Dr Nebojša Nikolić je u okviru svog doktorskog rada usvojio protokol za izolaciju i ekspenziju matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba i uspešno iz njih dobio koštano, hrskavičavo, masno i mišićno tkivo. Dr Nikolić kaže da bi se lako moglo dogoditi da se stomatologija nađe u epicentru zbivanja vezanih za matične ćelije.
"Niko nije mogao ni da pretpostavi da će se od pronalaska matičnih ćelija iz pulpe zuba 2000. za samo nekoliko godina u Japanu sintetisati ceo zub, prvi kompletan i funkcionalan organ sintetisan tkivnim inženjeringom. Čuvanje matičnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba prava je alternativa ćelijama iz krvi pupčanika", objašnjava za "Blic" dr Nikolić.
Doktor ističe da je uspešno izvršeno izdvajanje mlečnih ćelija iz pulpe mlečnih zuba u ćelije nervnog tkiva, srčani mišić, tkivo jetre, krvne sudove, u pravcu koštano-zglobnog sistema, a najnovija istraživanja pokazala su i mogućnost dobijanja ćelija pankreasa iz ćelija pulpe, što daje nadu pacijentima obolelim od dijabetesa.
Izolovanjem matičnih ćelija iz humanih tkiva koja se inače odbacuju nakon medicinskih intervencija, kao što su periferna krv, vezivno tkivo pupčane vrpce, zubna pulpa i masno tkivo, izbegavaju se invanzivne hirurške intervencije neophodne za kolekciju matičnih ćelija iz drugih tkiva. Nakon izolacije i umnožavanja, ćelije se dalje ispituju s ciljem da dođemo do novih saznanja o njihovoj ulozi i terapeutskom potencijalu, kaže dr Diana Bugarski, rukovodilac projekta "Regenerativni i modulatorni potencijal adultnih matičnih ćelija".
"Najveća očekivanja od potencijalne primene matičnih ćelija postoje u regenerativnoj medicini, za regeneraciju obolelih i oštećenih tkiva, za transplantaciju ćelija, kod različitih neuroloških poremećaja poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kod infarkta miokarda, reumatoloških oboljenja i dijabetesa tipa 1. No, smatram da naučnici, istraživači, lekari i svi profesionalci u zdravstvenom sistemu moraju temi terapeutskih mogućnosti matičnih ćelija pristupati vrlo oprezno, jer još uvek postoji niz pitanja koja nisu dovoljno ispitana", kaže dr Bugarski za "Blic".
Ipak, dr Mima Fazlagić, stručni saradnik "Krio sejva", kaže da se matične ćelije koje se nalaze u mlečnim zubima razlikuju od matičnih ćelija koje se nalaze u krvi pupčanika, između ostalog i po tome što je njihovo čuvanje na izvestan način rizično.
Ona je u izjavi Tanjugu objasnila da su te ćelije potpuno druge prirode i da je od njih moguće stvaranje novog zuba, što su Japanci već uspeli da urade.
"Čuvanje ćelija iz mlečnog zuba je na izvestan način rizično, jer je teško obezbediti sterilnost tog postupka", istakla je dr Fazlagić i objasnila da je količina mezenhimalnih matičnih ćelija u zubu vrlo mala pa ih prvo treba umnožiti a potom čuvati.
"Zato je pupčana vrpca, koja se obično odbacuje posle rođenja, jedan je od najbogatijih depoa matičnih ćelija u ljudskom organizmu i ako se one sačuvaju na rođenju, jednoga dana mogu biti najbolji lek za lečenje deteta, njegove braće, sestara, ali i drugih članova porodice", kazala je dr Fazlagić.
Stručnjaci ukazuju da mlečni zub sadrži oko 15 matičnih ćelija koje su kompatibilne samo za tu osobu.
Matične ćelije su prvi put otkrivene u izvađenim mlečnim zubima pre pet godina na Američkom institutu za dentalna i kraniofacijalna istraživanja.
U Srbiji se procedura uzimanja matičnih ćelija od septembra 2008. obavlja u skladu sa instrukcijom o uzimanju i transportu krvi iz pupčanika koje je izdalo Ministarstva zdravlja Srbije.
Nekoliko porodilišta poseduje dozvolu za ostavljanje krvi iz pupčanika, što budućim roditeljma daje mogućnost da odaberu banku matičnih ćelija u kojoj će deponovati matične ćelije iz pupčanika, odnosno zalog za bezbednu budućnost svog deteta.
Srbija je, prema broju ostavljenih uzoraka, na dnu lestvice u Evropi, gde u većini zemalja raste broj deponovanih uzoraka, dok su prema broju ostavljenih uzoraka krvi iz pupčanika u odnosu na broj stanovnika vodeće zemlje Grčka, Slovenija, Mađarska i Bugarska.
Istraživanja vezana za matične ćelije na Institutu počela su još šezdesetih godina prošlog veka kada su otkrivene matične ćelije hematopoeze, odnosno matične ćelije iz kojih nastaju sve zrele, funkcionalne ćelije krvi. Transplantacija ovih ćelija, najčešće izolovanih iz koštane srži i periferne krvi, već dugi niz godina uspešno se koristi u lečenju određenih oblika hematoloških i drugih maligniteta, anemija i pojedinih bolesti imunog sistema. Jedna od prvih transplantacija koštane srži, kaže dr Bugarski, obavljena je '70. godina prošlog veka u Francuskoj upravo na naučnicima iz Srbije koji su bili ozračeni u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči.
Početni uspesi u korišćenju matičnih ćelija intenzivirali su dalja istraživanja usmerena ka novim terapijskim postupcima.
Vrste matičnih ćelija
Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije koje mogu da se dele tokom dugog perioda, da samoobnavljaju sopstvenu populaciju i, pod određenim uslovima, da se diferenciraju i da proizvode specijalizovane, zrele ćelije tela.
embrionalne - iz embriona u ranim stadijumima razvoja
fetalne - iz tkiva fetusa (nakon abortusa)
umbilikalne - iz krvi i pihtijastog vezivnog tkiva pupčane vrpce nakon porođaja
adultne - iz mnogih tkiva odraslog organizma
(MONDO)
Crvena zvezda srušila Barselonu usred Katalonije: Kevin Panter predao crveno-belima pobedu na tacni!
Velika pobeda Partizana u Areni: "Zapalio" se Vašington i srušio Fenerbahče!
"Dajte dokaze za krađu, pa idemo zajedno u policiju i tužilaštvo": Direktor ABA lige o pritužbama na suđenje
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Adem Ljajić se vraća u Partizan! Crno-beli spremaju velike promene ove zime