Ešli Kristin je znala da nešto ozbiljno nije u redu prošle jeseni, kada je bol u nozi postao toliko jak da više nije mogla da hoda. Ipak, nailazila je na potpuni izostanak hitnosti dok je pokušavala da zakaže magnetnu rezonancu, a potom i pregled kod onkologa u Los Anđelesu, gde i živi.
Nakon nekoliko meseci, Ešli je ispričala za The Post da joj je konačno rečeno da ima agresivan tumor koji se javlja jednom u milion slučajeva i koji mora odmah da se ukloni. U suprotnom bi nastavio da raste. Bol je počeo početkom oktobra.
"Kad stojim, oštar bol. Kad ležim, tup, pulsirajući", rekla je, dodajući da se bol protezao od članka do kolena.
Lekari su joj na početku rekli da je verovatno pokidala ligament i preporučili su joj fizikalnu terapiju. Ipak, Ešli je bila sigurna da je nešto mnogo ozbiljnije u pitanju i zatražila je da uradi magnetnu rezonancu. Nažalost, najraniji mogući termin bio je tek za mesec dana, pa je morala da nastavi sa svakodnevicom koliko je mogla.
Tokom putovanja u Portugal za Dan zahvalnosti, saplela se i bol je naglo postao još gori.
"Bila sam ubeđena da sam slomila nogu. Zaista nisam mogla da hodam. Bavim se skijanjem, penjanjem po stenama i napravila sam sebi dosta ozbiljnih povreda tokom godina, tako da znam kako izgleda kad nešto slomiš. Ovo je bilo slično, ali ipak drugačije", rekla je Ešli.
Lekari u Portugalu nisu mogli da joj pomognu i tamo je morala dugo da čeka na termin za magnetnu rezonancu, koja je po njenom mišljenju bila ključna da otkrije šta nije u redu. Kada se vratila kući, koristeći invalidska kolica na aerodromu, konačno je uradila magnetnu rezonancu sredinom decembra.
"Hoćete da hodam sa tumorom još mesec i po?!"
Rezultati su bili šokantni - ogroman tumor, jasno vidljiv, rastao je u njenoj nozi. Ipak, iako je snimak bio gotov, morala je da se bori da bi neko uopšte protumačio nalaz i rekao joj šta treba dalje da radi. Onkolog joj je rekao da mora da čeka više od mesec dana da bi ga videla. Prvi slobodan termin bio je tek krajem januara.
"Rekoh: 'Super. Znači hoćete da hodam s tumorom u nozi još mesec i po?'. Nisam želela da izgubim nogu, jer mi je doslovno jeo kost. Mogla sam to da osetim", rekla je Ešli i dodala da je bila van sebe od straha jer je "bukvalno mesec dana čekala da sazna da li ima rak".
Kroz suze je uspela da ih nagovori da je uguraju pre Božića. Tada su konačno svi počeli ozbiljno da je shvataju. Gledajući snimak, lekar joj je rekao da misli da ima ogroman tumor džinovskih ćelija.
"Rekao je: 'Da, redak je, ali kad ga pronađemo, obično je ogroman. Moramo ovo odmah da izvadimo'. Tumor mi je jeo kost, oslabio potkolenicu i samo bi nastavio da raste i raste. Nema mu kraja", rekla je Ešli.
Iako nisu kancerogeni, ovi tumori su vrlo agresivni i bez lečenja ne prestaju da rastu. Najčešće se javljaju u nogama, blizu kolena i mogu da unište okolne kosti. Na kraju, 13. januara, više od dva meseca nakon što je bol počeo i mesec dana pre nego što je prvobitno mogla da vidi onkologa, Ešli je podvrgnuta dvočasovnoj operaciji uklanjanja tumora.
Sada se Ešli oporavlja i moraće do kraja života da ide na redovne kontrole, u slučaju da se tumor ponovo pojavi. Iako je zahvalna što je sve rešeno i veoma ceni svog onkologa, i dalje je frustrirana što joj je trebalo toliko dugo da dođe do potrebnih pregleda, iako je od početka znala da je nešto ozbiljno. Rekla je da je jedini razlog zašto nije čekala još duže, to što je bila toliko uporna u traženju pomoći.
"Imala sam plućnu bolest dok sam bila na fakultetu i tada sam naučila da moram da budem proaktivna kad je zdravlje u pitanju. Ovaj put sam od početka bila jako uporna, zvala, pritiskala sa svih strana. A onda sam shvatila da većina ljudi ni ne zna da to treba da radi", rekla je.
"Ljudi moraju da znaju da, nažalost, moraju da budu vrlo uporni, jer vas stalno neko koči - lekari, sestre, administracija, osiguranje - neko vas uvek zaustavlja. Morate da zovete sve redom i borite se za sebe", savetovala je Ešli.
BONUS VIDEO:
