Ministar Darko Glišić doživeo je moždani udar u jutarnjem programu Pink televizije. U Urgentni centar je primljen bez svesti i u veoma teškom stanju, a u toku je operacija. Da li i na koji način možemo da zaštitimo i što više smanjimo rizik od nastanka moždanog udara?
U Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svaki sat jedna osoba umre. Jedna od šest osoba doživeće moždani udar tokom života. On je i glavni uzrok invaliditeta kod osoba starijih od 40 godina.
Ugroženi smo ne samo direktno - mogućnošću da ga sami doživimo, već i kroz bolest nekog iz najbliže porodice, što često znači da ćemo morati da se brinemo o osobi posle moždanog udara.
Evo šta možete da uradite kako biste smanjili rizik:
1. Kontrolišite krvni pritisak i držite ga u granicama normale
Pritisak ne bi trebalo da prelazi vrednosti 139/89 mmHg. Sa porastom krvnog pritiska, rizik od moždanog udara raste proporcionalno. Lečenje hipertenzije, bez obzira na vrstu leka, značajno smanjuje ovaj rizik. Smanjenje sistolnog pritiska za 20 mmHg i dijastolnog za 10 mmHg smanjuje rizik od udara za više od 40 odsto.
2. Pravilno se hranite
Zdravlje počinje od pravilne ishrane. Jedan od dobrih primera je mediteranska dijeta koja ne podrazumeva odricanja, naprotiv, ukusna je i bogata. Zasniva se na izbacivanju životinjskih masti u korist biljnih, ograničavanju unosa životinjskih proteina i povećanju unosa ribe, povrća i voća.
Preporučuje se svakodnevno:
- 4 porcije povrća (oko 400 g),
- 5 porcija žitarica (npr. integralni hleb, ovsene pahuljice za doručak, heljda),
- 300 g voća umesto slatkiša (npr. tri velike jabuke),
- dve čaše mleka i komad sira za unos kalcijuma i proteina,
- po jedna porcija ribe, piletine, graška, pasulja ili mesa za dodatni unos proteina.
3. Održavajte telesnu težinu u granicama normale
Prekomerna težina vodi ka poremećajima metabolizma masti - povišenim trigliceridima i sniženim nivoima dobrog holesterola (HDL), što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući moždani udar.
Dokazano je da žene sa obimom struka većim od 81 cm imaju 60 odsto veće šanse za razvoj hipertenzije, a time i veću verovatnoću moždanog udara. Isto važi za muškarce čiji struk prelazi 101 cm.
4. Krećite se
Lekari se slažu da je umerena fizička aktivnost veoma efikasna u prevenciji mnogih bolesti. Kod blagih povišenja krvnog pritiska, redovna fizička aktivnost može da ga vrati u normalu bez lekova. Kod hronične hipertenzije, vežbanje bi trebalo da bude sastavni deo terapije, uz lekove i dijetu.
5. Kontrolišite nivo šećera i holesterola
Dijabetes je poznat faktor rizika za ishemijski moždani udar. Iako lečenje dijabetesa ne eliminiše rizik u potpunosti, značajno smanjuje komplikacije. Važno je znati da dobro regulisan dijabetes znači ne samo kontrolisan nivo šećera u krvi, već i normalan krvni pritisak i nivo holesterola.
6. Ne preterujte s alkoholom
Postoje brojni dokazi da prekomerno konzumiranje alkohola višestruko povećava rizik od ishemijskog i hemoragičnog moždanog udara. Hronično unošenje većih količina alkohola posebno povećava rizik kod mlađih osoba.
7. Ne pušite
Istraživanja pokazuju da pušači znatno češće doživljavaju moždani udar, posebno ishemijski. Rizik zavisi od broja popušenih cigareta - kod osoba koje puše više od 40 cigareta dnevno, rizik je dvostruko veći u poređenju sa onima koji puše manje od 10. Već posle dve godine od prestanka pušenja, rizik se značajno smanjuje, a nakon pet godina postaje jednak kao kod nepušača.
8. Ograničite stres
Stres doprinosi moždanom udaru na više načina. Dugotrajan ili jak stres izaziva sužavanje arterija, podiže nivo masti i šećera u krvi, što postepeno oštećuje krvne sudove, izaziva arteriosklerozu, sužavanje i očvršćavanje krvnih sudova - jedan od glavnih uzroka moždanog udara.
Takođe, stres povisuje krvni pritisak, ali može da izazove i nagli pad pritiska u fazi opuštanja, što takođe može da dovede do moždanog udara. Stres nas prati svakodnevno, ali može da se kontroliše. Među efikasnim metodama su: šetnja, druženje, odlazak u bioskop ili pozorište. Važno je napraviti jasnu granicu između radnog vremena i vremena za odmor.
BONUS VIDEO:
