Ina Ignjatović iz Ćuprije godinama je živela u neizvesnosti. Lutala je od ordinacije do ordinacije i slušala da je "sve u redu", iako je svakodnevno trpela simptome koji su joj oduzimali snagu i normalan život. Tek nakon pet godina, dobila je pravu dijagnozu - sindrom hroničnog umora. Svoju priču podelila je u emisiji "Mi danas" na Televiziji K1.
"Prvi simptomi bili su varijacije krvnog pritiska, bio je visok, imala sam i temperature koje su trajale po tri meseca, pa šest meseci, 37,2 bez prestanka. Česte infekcije, bolove u mišićima, zglobovima, umor koji ne prolazi. Stalno sam bila u začaranom krugu jer sam išla kod lekara, slali me od specijaliste do specijaliste, sumnjali su da postoji bolest, ali nisu našli ništa konkretno. Onda me vrate kući i kažu: 'Nije ti ništa, idi odmori se'", rekla je Ina 2021. godine, koja je danas predsednica Udruženja pacijenata sa hroničnim umorom.
Kako je objasnila, rezultati su pokazivali da je "zdrava", iako je telo uporno slalo drugačije signale.
"Parametri i analize su bile u redu, samo su virusne infekcije bile hronične, antitela sam imala na skoro deset virusa, a za šest su nivoi IgG antitela bili na abnormalno visokom nivou. Otkriveno je da su to sve infekcije koje sam preležala u najranijem detinjstvu, ali titar ne bi smeo da ostaje visok već da opada vremenom, tako su shvatili da nešto nije u redu, ali nisu znali šta je", ispričala je ona.
Život sa sindromom bio je iscrpljujući i pun nerazumevanja, kako na poslu, tako i u društvu.
"Stalno sam bila umorna, to je bio umor koji ne prolazi kada odspavate. Nisam mogla da odem 200 metara od kuće. Nisam mogla da uđem u poštu, smetale su mi zagušljive prostorije u kojima ima puno ljudi. Non-stop mi se spavalo, nisam imala energije, deca su još bila mala, a meni jako teško. Kad idete kod lekara i ne otkrijete ništa, onda i drugi pomisle da vam nije ništa", rekla je Ina.
"Srećom, moji ukućani su imali razumevanja, ali šira okolina nije shvatala moje stanje. Normalno je da postoji i strah, kad ne znate šta vam je. Pitate se da nije nešto psihički, ali ja odem sama kod psihijatra, ne nađe ni on ništa, a meni i dalje nije dobro", dodala je ona.
Preokret je došao tek kada je čula za stručnjaka koji se bavi upravo ovom dijagnozom, doktora Branka Milovanovića. Nakon pregleda i razgovora, prvi put je imala jasno objašnjenje i terapiju.
"Mogu slobodno da kažem da nemam ni deset odsto onih simptoma koje sam imala ranije. Ja imam bol u mišićima i zglobovima kada se menja vreme, ali to je trenutno i to lako prevaziđem. Ipak, moram da imam energiju da mogu da ustanem ujutru i radim svoj posao, to je najbitnije", rekla je ona.
Posle godina neizvesnosti, konačno je osetila olakšanje i nadu.
"Meni je spas bio da mi neko konačno kaže šta mi je, kada neko konačno pominje simptome za koje mi ranije nisu verovali da ih uopšte imam. Bila sam u pozitivnom šoku kada sam dobila konačno dijagnozu. Bila sam srećna, laknulo mi je. Vremenom, terapija koju pijem mi je pomogla, počeli su da se gube simptomi, onda mi je trebalo da se priviknem da ih nema. Kada čovek godinama živi sa tim simptomima, negde u pozadini postoji i strah da će se oni vratiti", zaključila je Ina Ignjatović.
Šta je sindrom hroničnog umora?
Sindrom hroničnog umora je sve češći, a može da se krije iza raznih simptoma, zbog čega ga je tako teško dijagnostikovati. Predstavlja složeni poremećaj koji se odlikuje osećajem krajnje iscrpljenosti, prisutnim kod pacijenta najmanje šest meseci.
Pored stalnog osećaja iscrpljenosti, dijagnoza se postavlja na osnovu osam ključnih simptoma, od kojih pacijent mora da ima najmanje četiri:
- gubitak ili poremećaj pamćenja i koncentracije,
- bol u grlu ili promuklost,
- uvećani limfni čvorovi na vratu ili ispod pazuha,
- neobjašnjivi bolovi u mišićima,
- bolovi koji prelaze s jednog zgloba na drugi, bez otoka ili crvenila,
- glavobolja drugačija od uobičajene, po intenzitetu ili karakteru,
- san koji ne donosi odmor,
- ekstremna iscrpljenost koja traje duže od 24 sata nakon fizičkog ili psihičkog napora.
BONUS VIDEO:
