U jesen se mnogo češće suočavamo sa simptomima koji mogu da ukažu na infekciju. Kijamo, kašljemo, boli nas glava, peče nas grlo ili imamo drhtavicu. Ovo se još više dešava kada ne znamo kako da se obučemo. Jutra su hladna, popodne toplo, a večeri ledene. Razlike u temperaturi svakako ostavljaju trag na naše zdravlje.
Prema rečima prof. Tomasa Rusa sa Univerziteta u Bafalu, koji je govorio za portal yahoo.com, vreme ima samo posredan uticaj na povećanu učestalost prehlada i gripa tokom jeseni i zime. Više vremena provodimo u zatvorenim prostorima, što olakšava "hvatanje" virusa i bakterija. S druge strane, kako temperature opadaju, smanjuje se i nivo vlažnosti vazduha, što može da pogoduje razvoju mikroorganizama.
Niska temperatura sama po sebi ne izaziva prehladu. To je uobičajen mit, objašnjava dr Vilijam Šafner. Ipak, jesenje kolebanje temperatura, vreme provedeno u zatvorenom i povratak dece u škole mogu da povećaju rizik od infekcija.
Jesenje promene mogu da otežaju disanje
Alergološkinja dr Purvi Parik u razgovoru za yahoo.com naglasila je da jesenje promene temperatura mogu direktno da utiču na pogoršanje kvaliteta vazduha. Dr Amanda Dilger dodala je da ove promene produžavaju alergijsku sezonu, recimo kroz povećanu koncentraciju polena u vazduhu.
Dugotrajnije više temperature povećavaju nivo ugljen-dioksida u atmosferi, što može da izazove nove ili pojača postojeće sezonske alergije. Astmatičari posebno teško podnose jesenje oscilacije, jer dolazi do sužavanja disajnih puteva. Suv i hladan vazduh takođe može biti okidač za otežano disanje i napade kašlja.
Jesenje promene mogu da izazovu svrab kože
Kolebanja temperature, tipična za jesen, direktno utiču na stanje kože. Smanjuju njenu elastičnost i menjaju teksturu. U hladnijim mesecima češće se javljaju i simptomi ekcema. Najneprijatniji među njima su svrab, crvenilo i suva koža.
Veći rizik od pregrevanja
Svi koji moraju rano da izađu iz kuće u jesen poznaju ovaj osećaj. Oblačimo se toplo zbog jutarnje hladnoće, a već popodne nosimo jaknu u ruci. Ako odeća nije prilagođena vremenu, može doći do pregrevanja (toplotne iscrpljenosti), toplotnog udara ili pogoršanja simptoma hroničnih bolesti.
Kako da sačuvate zdravlje u jesen?
Lekari preporučuju redovno praćenje vremenske prognoze i kvaliteta vazduha. Kada su uslovi nepovoljni, bolje je izbegavati dugo zadržavanje napolju, naročito za astmatičare, koji bi u jesen trebalo da obave dodatni kontrolni pregled.
Uprkos nižim temperaturama, ne treba zaboraviti na redovnu hidrataciju. Temeljno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa prehlađenim osobama, kao i nošenje maski na mestima sa gužvom mogu pomoći u smanjenju rizika od sezonskih infekcija.
BONUS VIDEO:
