Do sada je na "Banjici" obavljeno pet transplantacija sa kostima koje su stigle iz Bolonje. Sve intervencije urađene su o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a država za jednu operaciju izdvaja od 1.500 do 3.000 evra. Transplantacija kostiju u inostranstvu košta od 35.000 do 40.000 evra, pišu "Novosti".

Čitava procedura, međutim, bila bi mnogo lakša, ali i još jeftinija, kada bi "Banjica" bila deo tima za transplantaciju. Time bi joj bilo omogućeno korišćenje tkiva od osoba koje se nalaze u stanju moždane smrti kod nas. Ovako, sa kadaveričnog donora može da se uzme sve što se radi kod nas, najčešće bubrezi i jetra, osim kostiju.

"Transplantacija kostiju je neophodnost koja kod nas nije toliko atraktivna kao srce, bubrezi ili jetra. Kada je pre godinu dana došao italijanski stručnjak i doneo kost donora iz Bolonje, kako bi uradio intervenciju, shvatili smo da njihovo umeće nije ništa bolje od našeg. Znači, nije problem u hirurgiji, već što nemamo kosti", objašnjava za "Novosti" prof. dr Slobodan Slavković, direktor Instituta "Banjica".

Iako je najavljeno da će Institut "Banjica" postati nacionalni centar za transplantaciju kostiju, ni posle više od godinu dana ovaj plan se nije ostvario. Ova ideja postoji već više od 30 godina.

Prema rečima profesora Slavkovića, transplantacija kostiju je zahvalna intervencija, jer nema potrebe za kasnijom imunosupresivnom terapijom. Organizam gotovo da ne odbacuje tkivo i u retkim slučajevima može doći do infekcije, koja se uvek može sprečiti.

"Radimo ove operacije od 1965. godine. Tada je prvi put urađena transplantacija kuka sa kadaveričnog donora. Od osamdesetih godina, pa do 1991. kada je počeo rat, na 'Banjici' su se radile transplantacije kostiju sa kadavera. Tada se sarađivalo sa neurohirurškom klinikom, jer kod njih ima najviše moždanih smrti. To, međutim, nije bilo zakonski regulisano, već se tražila saglasnost porodice."

Prema procenama lekara, mesečno je za bar četiri pacijenta transplantacija jedini spas. Ove operacije najviše se rade kod dece i adolescenata, koji uglavnom imaju maligne ili benigne tumore.

Za lečenja anomalija kod dece koriste se i kosti čiji su donori roditelji, braća ili sestre, a godišnje se na "Banjici" obavi oko 50 ovakvih operacija.

"Nije cilj da uvozimo kosti, već da imamo našu banku kostiju", naglašava prof. dr Slavković.

(MONDO)