Ambulante su pune, odeljenja u školama poluprazna, bolovanja se produžavaju, a lekari upozoravaju da kliničke slike liče na one koje nismo viđali godinama.
Istovremeno, u regionu su potvrđeni slučajevi gube – bolesti za koju smo verovali da pripada prošlosti. O tome šta se zaista dešava sa zaraznim bolestima i da li smo ih potcenili, kao i o tome koliko je naš imunitet danas slabiji, a virusi "spremniji", za RTS je govorila dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, gde vodi Jedinicu za zarazne bolesti.
Na pitanje o tome kako da se ponašamo kada je gusta magla i kada je povećano zagađenje, dr Maris savetuje da onaj ko ne mora – izbegava boravak napolju. Savet se posebno odnosi na decu i starije osobe, kao i na hronične bolesnike.
"Ukoliko moraju da izađu napolje, da obave neke aktivnosti, onda je to bolje između 11 i 15 časova kada će se čestice malo spustiti dole, i kada se može preporučiti izlazak, a ako ne onda svakako korišćenje maski", rekla je dr Maris i dodala da je doobro koristiti i prečišćivače vazduha.
Maske mogu biti zaštita i za respiratorne infekcije
U prethodnoj nedelji u Beogradu je zabeležen porast ljudi sa akutnim respiratornim simptomima (17.250 osoba). To je porast za 38 odsto.
"Najveći udeo među obolelima čine deca uzrasta od pet do 19 godina, i oni čine oko 48 procenata, zatim radno sposobni stanovništvo, oko 26 procenata, a najmlađi uzrast, od nula do četiri godine zastupljen je 20,7 posto. Ako govorimo o obolevanju sličnom gripu, tu nam je još veći porast, skoro duplo, 43,2 posto, ima 850 registrovanih obolelih tokom prethodne nedelje, a dve nedelje pre toga je bilo upola manje, otprilike 530", objasnila je doktorka.
Sezona gripa je stigla ranije nego inače. Prethodne sezone, ovakvi podaci bili su zastupljeni tek u februaru. Preventiva podrazumeva izbegavanje kontakta sa osobama koje imaju neke od respiratornih infekcija i bližih socijalnih kontakata, pranje ruku, održavanje distance na metar, metar i po, dobra higijena.
Brže i lakše širenje
Promena je zapravo u samom virusu, objašnjava dr Maris. Dominantan tip je AH3N2 koji je pretrpeo nekoliko promena počev od avgusta ove godine, pa ga naš organizam ne prepoznaje i tretira ga kao nešto novo, pa se zato i očekuje njegovo brže i lakše širenje.
"Ostavlja duže posledice, hroničan umor duže traje, klinička slika koja traje od pet do sedam dana, zna i duže da traje", dodala je gošća Jutarnjeg programa.
Kada je reč o vakcinama, dr Slavica Maris kaže da one mogu da preduprede teže oblike bolesti i hospitalizaciju.
Doktorka Maris se osvrnula i na pojavu lepre u regionu, i istakla da se ta hronična zarazna bolest registruje svuda, pa i u Evropi, gde je međutim reč o importovanim slučajevima. Objašnjava da se prenosi kapljično i bliskim kontaktom koji je višekratni i prolongiran.
BONUS VIDEO:
