Telesna temperatura se smatra povišenom kada prelazi vrednost koju centar za termoregulaciju u delu mozga - hipotalamusu - određuje kao "normalnu". Ova uslovno normalna temperatura razlikuje se od osobe do osobe i obično se kreće u rasponu od 36,6 do 37 stepeni Celzijusa.
Povišena telesna temperatura je reakcija organizma na napad patogena. Ovo stanje može biti praćeno simptomima kao što su groznica i bolovi u telu.
Kategorije vrednosti temperature
Kada lekari govore o vrednostima temperature, obično ih dele u sledeće kategorije:
- subfebrilna - od 37,3 do 38 °C
- febrilna - od 38,1 do 39 °C
- visoko febrilna - od 39,1 do 41 °C
Ako je temperatura iznad 41 °C, tada govorimo o hipertermiji.
Raste uveče i nestaje ujutru
Povišena telesna temperatura u popodnevnim satima posebno zabrinjava roditelje male dece, kod kojih se temperatura često vraća uveče, ali značajno utiče i na život odraslih. Iako nestaje ujutru, večernja temperatura remeti san, što utiče na raspoloženje narednog dana, a ako traje duže, javljaju se i umor, bolovi u mišićima i pospanost.
Povećana aktivnost hipotalamusa
Groznica koja nestaje ujutru često je rezultat povećane aktivnosti hipotalamusa tokom prirodnih ciklusa sna. Ovaj deo mozga reguliše telesnu temperaturu i može da izazove njen porast dok se telo bori protiv blažih infekcija, poput prehlade.
Hipotalamus postaje aktivniji tokom noći, što može da dovede do povećanja telesne temperature tokom spavanja. Pored toga, zbog normalnog metabolizma, očekivano je da se telesna temperatura povećava tokom dana. Temperatura dostiže vrhunac tokom noći, što može da dovede i do pojačanog znojenja.
Noćne temperature retko ukazuju na ozbiljan zdravstveni problem i najčešće su povezane s infekcijama. Međutim, ako noćna temperatura traje duže od tri dana, potrebno je da odete kod lekara, jer ove termičke oscilacije ponekad mogu da budu znak i hroničnih bolesti.
Najčešći uzroci temperature koja raste uveče i nestaje ujutru
Virusne infekcije
Telesna temperatura izazvana virusima može da poraste i do 40 stepeni. Iako može da traje tokom celog dana, temperatura je obično viša popodne i uveče. Virusna groznica može da bude praćena i drugim simptomima, kao što su curenje iz nosa, groznica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, umor, gubitak apetita, osip na koži, crvenilo očiju i drugi simptomi.
Alergijske reakcije
Noćne temperature često su uzrokovane alergijom na lekove. Pored terapijskog dejstva, lekovi mogu da izazovu i neželjene efekte ili da stupe u interakciju s drugim lekovima, što dovodi do alergijskih reakcija. Neki od simptoma uključuju visoku temperaturu, crvenilo kože i otoke. Ako se stanje pogorša, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Infekcija urinarnog trakta
Povišena temperatura u popodnevnim satima može da bude znak infekcije urinarnog trakta. Ovo stanje nastaje ulaskom bakterija u urinarni trakt kroz uretru. Pacijent može da ima visoku temperaturu, učestalo mokrenje i osećaj peckanja prilikom mokrenja.
Infekcije respiratornog trakta
Noćna temperatura je jedan od tipičnih znakova infekcija respiratornog trakta. Može da se radi o infekciji jednjaka, grkljana ili bronhija.
Infekcije kože
Prema mišljenju stručnjaka, svaka infekcija može da izazove povišenu temperaturu, a naročito infekcije kože. Rano lečenje ovih infekcija zaustavlja groznicu i sprečava druge zdravstvene rizike.
Upala
Upala izaziva porast telesne temperature, što dovodi do visoke groznice koju je često teško sniziti.
Poremećaji vezivnog tkiva
Bolesti vezivnog tkiva, poput reumatoidnog artritisa, mogu da izazovu groznicu. Pored toga, pacijenti mogu da osećaju bolove u zglobovima, ukočenost i trnjenje u ekstremitetima.
Stres
Umor i stres tokom dana mogu da dovedu do noćne groznice. Neophodno je prilagoditi način života i ishranu kako bi se sprečili iscrpljenost i slabljenje imunog sistema.
Meningitis
Meningitis je ozbiljno i po život opasno stanje. Pored visoke temperature, javljaju se jaki bolovi u glavi, iscrpljenost, mučnina, napadi, pa čak i koma.
Bolesti jetre
Stanja kao što su hepatitis, fibroza jetre i rak jetre mogu da izazovu povišenu temperaturu u popodnevnim satima. Virusi mogu da oštete funkciju jetre i utiču na žučne kanale. Kao posledica, funkcija jetre slabi, a njena sposobnost da eliminiše toksine se smanjuje. Vremenom, nakupljanje toksina u organizmu može da dovede do groznice.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
