- AI omogućava precizniju analizu tumora.
- Pomaže u bržem izboru prave terapije.
- Devet od deset pacijenata dobro reaguje.
Lečenje raka i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova moderne medicine. Iako napredne terapije, poput imunoterapije, daju izvanredne rezultate kod nekih pacijenata, kod drugih efekat izostaje. Kako veštačka inteligencija može da pomogne u ovoj borbi, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 iz Amerike se ukljčio istraživač Luka Jovanović, stručnjak za AI sa Univerziteta u Kolumbiji.
"Glavni problem sa kojim se mi danas suočavamo je u zadnjih deset godina. Ne samo da imamo ogroman broj podataka, nego nivo detalja, koji nam ti podaci daju u vidu tkiva u kom se tumor nalazi, izuzetno je impresivan. Ali, kada je nešto veliko i kompleksno, onda je i haotično, posebno jer medicinski sistem postoji mnogo duže od digitalnog doba i različite države imaju različite sisteme, čak i bolnice rade različite stvari na različite načine.
Glavni izazov, kada su podaci u pitanju, da bismo ih koristili, jeste da moramo da ih pretvorimo da budu stabilni i uporedivi. To je prvi problem. Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, prvi korak da biste mogli da trenirate bilo koje modele, jeste da imate podatke kojima možete da reagujete. To znači da te podatke prvo moramo da procesuiramo, obradimo i da kažemo da li su podaci dobri i da možemo da im verujemo, da li upotpunjavaju određeni standard ili ne upotpunjavaju određeni standard.
Zato što možda nisu rađeni u laboratoriji na način koji je prihvatljiv ili možda eksperiment sam po sebi nije uspeo, to je ključni korak i nešto čime smo se moje kolege i ja bavili u poslednjih godinu i po dana, a to je da bez obzira odakle podaci dolaze, mi možemo da uzmemo te podatke, odnosno ta merenja tumora i da to pretvorimo u stabilne i uporedive signale, koji su nam potrebni za bilo koje dalje treniranje", rekao je Luka.
Da bismo bolje razumeli proceduru, Luka je objasnio kako izgleda rad sa uzorcima tkiva i podacima dobijenim iz laboratorija.
"Prvo morate da uzmete uzorak tkiva koji se nosi u laboratoriju i na njemu se rade različite analize. Kada dobijemo te podatke, možemo iz njih da vidimo koji su signali koje ćelije tumora šalju imunim ćelijama u organizmu. Trenutno se to ne radi na tom nivou, jer testovi uzimaju u obzir i oslanjaju se na mnogo mali broj pokazatelja, u odnosu na to šta ti podaci imaju da ponude.
Sistemi koje mi razvijamo, veštačke inteligencije uzimaju apsolutno sve podatke u obzir i sve signale koji se dešavaju između ćelija tumora i imunih ćelija. Imunoterapija funkcioniše tako što pomaže našem imunosistemu da prepozna i napadne rak. Kada deluje, deluje kao da imuni sistem jasno vidi neprijatelja, a ćelije tumora upravo to kriju u tim signalima i kažu da je sve kako treba", objasnio je Luka Jovanović.
Ono što istraživači poput Jovanovića pokušavaju, jeste da razumeju kako imunoterapija funkcioniše u realnom vremenu i kako naš imuni sistem reaguje na "pomoć" u borbi protiv raka. Imunoterapija pomaže organizmu da se sam izbori sa neprijateljem koji se stalno prikriva i menja oblik. Luka je istakao da je ključno odrediti ne samo dozu terapije, već i vrstu pomoći koja će biti najefikasnija.
"Ne samo doza, već koja je najbolja vrsta pomoći. Javnosti je poznato da je vreme najveći neprijatelj u lečenju. Pacijenti dobiju terapiju koja nije adekvatna, onda se čeka da se vidi reakcija, u tome se izgubi vreme, pacijentima ne bude bolje, imuni sistem još više oslabi i onda stvari odu u smeru koji se nikome ne sviđa. Nažalost, to je neka realnost. To se upravo dešava, zato što ne uzimamo celu sliku u obzir. Sa strane tehnologije, kada razmišljamo kako se to dešava u praksi, to izgleda kao da gledate jednu sliku mutnu u crnoj boji, umesto da vidite preciznu i detaljnu sliku, i čak ima boju.
Tumor nije samo skup ćelija raka, već je ekosistem. Ćelije žive u 3D prostoru, ne žive u 2D prostoru kao da ih gledamo na papiru. To znači da nije samo važno koji signali dolaze i razmenjuju se između ćelija, već je i važno gde se ćelije tumora nalaze i gde se imuno ćelije nalaze u odnosu na ćeliju tumora", objasnio je Luka.
Kada bi veštačka inteligencija mogla da se primeni u praksi?
"Radimo danonoćno. To više zavisi od birokratije bolničnog sistema, kao i država. U SAD-u postoje sistemi koji dozvoljavaju, uz odobrenje pacijenta, da se isprobaju neke stvari koje nisu dugogodišnja praksa. U našoj laboratoriji mi imamo takve slučajeve, što nam pomaže u praktičnom smislu i da sarađujemo sa lekarima. Od deset pacijenata, devet je jako dobro odgovorilo na ono što smo imali kao hipotezu. Ono na čemu radimo, ima dosta dobru uspešnost", zaključio je Luka Jovanović, stručnjak za AI sa Univerziteta u Kolumbiji.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
