Istraživački tim s kalifornijskog Univerziteta Stenford je, koristeći podatke prikupljene skeniranjem mozga, razvio softver uz pomoć kojeg se kompjuterski može utvrditi da li osoba trpi bol.
Doktori se danas oslanjaju na iskaz pacijenta o tome da li trpi bol, ali veoma mladi ili veoma stari, oboleli od demencije ili oni koji su u besvesnom stanju, to ne mogu da im kažu. Zbog toga se već odavno traga za detektorom bola, izveštava Rojters.
Kalifornijski tim, kojim je rukovodio dr Šon Mekej, koristio je u svom istraživanju kompjuterski algoritam razvijen 1995. godine za klasifikovanje uzoraka moždane aktivnosti i određivanja da li ispitanici imaju bolove.
Da bi se kompjuter "uvežbao", korišćeno je osam dobrovoljaca kojima je skeniran mozak dok su prvo dodirivani predmetom koji je bio vruć, a potom predmetom koji je bio tako vreo da je izazivao bol.
Potom su korišćeni podaci tih skeniranja da bi se utvrdilo kakva je aktivnost mozga kad oseti bol.
Pri kasnijim testiranjima komjuter je sa više od 80 odsto tačnosti utvrđivao koji ispitanici pate od bola. S istom tačnošću je registrovao stanje bez bola.
Dr Mekej napominje da je ovo istraživanje obavljeno u potpuno kontrolisanim laboratorijskim uslovima i da nije pravljena razlika između hroničnog i akutnog bola.
Više od 100 miliona stanovnika SAD pati od hroničnog bola. Procenjuje se da oni zemlju koštaju oko 600 milijardi dolara (kroz medicinske troškove i izgubljenu produktivnost).
(Tanjug)
Doktori se danas oslanjaju na iskaz pacijenta o tome da li trpi bol, ali veoma mladi ili veoma stari, oboleli od demencije ili oni koji su u besvesnom stanju, to ne mogu da im kažu. Zbog toga se već odavno traga za detektorom bola, izveštava Rojters.
Kalifornijski tim, kojim je rukovodio dr Šon Mekej, koristio je u svom istraživanju kompjuterski algoritam razvijen 1995. godine za klasifikovanje uzoraka moždane aktivnosti i određivanja da li ispitanici imaju bolove.
Da bi se kompjuter "uvežbao", korišćeno je osam dobrovoljaca kojima je skeniran mozak dok su prvo dodirivani predmetom koji je bio vruć, a potom predmetom koji je bio tako vreo da je izazivao bol.
Potom su korišćeni podaci tih skeniranja da bi se utvrdilo kakva je aktivnost mozga kad oseti bol.
Pri kasnijim testiranjima komjuter je sa više od 80 odsto tačnosti utvrđivao koji ispitanici pate od bola. S istom tačnošću je registrovao stanje bez bola.
Dr Mekej napominje da je ovo istraživanje obavljeno u potpuno kontrolisanim laboratorijskim uslovima i da nije pravljena razlika između hroničnog i akutnog bola.
Više od 100 miliona stanovnika SAD pati od hroničnog bola. Procenjuje se da oni zemlju koštaju oko 600 milijardi dolara (kroz medicinske troškove i izgubljenu produktivnost).
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.