Državni sekretar Ministarstva zdravlja dr Periša Simonović izjavio je danas, povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra, da građani Srbije najviše pate od neurotskih poremećaja, promene raspoloženja, depresije i konzumiranja opojnih supstanci, naročito alkohola koji veoma često kombinuju sa psihijatrijskom terapijom.
On je dodao da se tek svaki deseti građanin koji ima problema obrati lekaru za pomoć, za razliku od evropskih zemlja gde svaki treći zatraži pomoć psihijatra.
Simonović je na današnjoj konferenciji za novinare istakao da će se Predlog Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri.
"Zakon bi trebalo da pomogne da se na bolji i efikasniji način reguliše problem duševnih poremećaja i da se urede procedure u smislu kvalitetnijeg lečenja onih kojima je potrebno bolničko lečenje, kao i regulisanje elemenata vezanih za prinudnu hospitalizaciju", objasnio je državni sekretar.
Simonović je precizirao da će o dužini trajanja prinudne hospitalizacije odlučivati nadležni lekar, kao i da će u slučaju da pacijent ne pristaje na nju, biti angažovane i odgovarajuće pravosudne instance, pogotovo kada se radi o pacijentima koji su opasni po sebe i svoju okolinu.
Prema Simonovićevim rečima, prethodnih 365 dana je bilo obeleženo sloganom "Duševne bolesti nisu zarazne, ali ravnodušnost jeste" i u tom duhu će Ministarstvo zdravlja i organizacije Karitas (Caritas) Srbije i Karitas Italije i drugim partnerima nastaviti sprovođenje kampanje protiv socijalne isključenosti ljudi sa mentalnim problemima.
On je najavio da će se centralni događaj obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u Beogradu održati u nedelju, 9. oktobra u 11 sati, na platou kod Filozofskog fakulteta Informativnom kampanjom koju će voditi udruženja korisnika koja promovišu mentalno zdravlje.
Kampanja će takođe biti organizovana i u mnogim drugim gradovima - Nišu, Novom Sadu, Valjevu, Šapcu, Novom Kneževcu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Kucuri...
Konferenciji za novinare prisustvovao je predsednik Udruženja za zaštitu pacijenata sa duševnim smetnjama iz Niša Miroslav Mišić, koji boluje od paranoidne shizofrenije.
Kako je rekao, dijagnoza mu je postavljena 2004. godine, od kada redovno ujutro i uveče uzima terapiju, dobro se oseća, uspeo je da očuva svoj društveni život i uspešan je student prve godine psihologije.
Mišić je ukazao da je, pored stigmatizacije društva, bitno za svakog pacijenta da se koliko je moguće, izbori sa autostigmatizacijom koja je veoma zastupljena kod svakog pacijenta, jer se zbog svojih problema oseća manje vrednim.
Kao glavne rezultate u oblasti mentalnog zdravlja od oktobra 2010. do danas, učesnici konferencije za novinare su naveli novi Zakon o mentalnom zdravlju, početak realizacije novih usluga u zajednici kroz eksperimentalne projekte kao što su kućne posete promovisane od strane Karitasa i odeljenja za psihijatriju u Valjevu i Šapcu ili od strane Udruženja pacijenata širom Srbije, novi projekti kojima se postiže radna inkluzija osoba sa mentalnim bolestima, koje su inače praktično isključene sa tržišta rada.
Karitas u Šapcu i Valjevu i udruženje Naša kuća u Beogradu uključili su ljude sa mentalnim bolestima u svoje socijalna preduzetničke aktivnosti, a rezultati u smislu zdravstvenog stanja i radne produktivnosti pokazuju da je moguća efikasna integracija ovih ljudi u radno okruženje.
(Tanjug)
On je dodao da se tek svaki deseti građanin koji ima problema obrati lekaru za pomoć, za razliku od evropskih zemlja gde svaki treći zatraži pomoć psihijatra.
Simonović je na današnjoj konferenciji za novinare istakao da će se Predlog Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama do kraja godine naći u skupštinskoj proceduri.
"Zakon bi trebalo da pomogne da se na bolji i efikasniji način reguliše problem duševnih poremećaja i da se urede procedure u smislu kvalitetnijeg lečenja onih kojima je potrebno bolničko lečenje, kao i regulisanje elemenata vezanih za prinudnu hospitalizaciju", objasnio je državni sekretar.
Simonović je precizirao da će o dužini trajanja prinudne hospitalizacije odlučivati nadležni lekar, kao i da će u slučaju da pacijent ne pristaje na nju, biti angažovane i odgovarajuće pravosudne instance, pogotovo kada se radi o pacijentima koji su opasni po sebe i svoju okolinu.
Prema Simonovićevim rečima, prethodnih 365 dana je bilo obeleženo sloganom "Duševne bolesti nisu zarazne, ali ravnodušnost jeste" i u tom duhu će Ministarstvo zdravlja i organizacije Karitas (Caritas) Srbije i Karitas Italije i drugim partnerima nastaviti sprovođenje kampanje protiv socijalne isključenosti ljudi sa mentalnim problemima.
On je najavio da će se centralni događaj obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja u Beogradu održati u nedelju, 9. oktobra u 11 sati, na platou kod Filozofskog fakulteta Informativnom kampanjom koju će voditi udruženja korisnika koja promovišu mentalno zdravlje.
Kampanja će takođe biti organizovana i u mnogim drugim gradovima - Nišu, Novom Sadu, Valjevu, Šapcu, Novom Kneževcu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Kucuri...
Konferenciji za novinare prisustvovao je predsednik Udruženja za zaštitu pacijenata sa duševnim smetnjama iz Niša Miroslav Mišić, koji boluje od paranoidne shizofrenije.
Kako je rekao, dijagnoza mu je postavljena 2004. godine, od kada redovno ujutro i uveče uzima terapiju, dobro se oseća, uspeo je da očuva svoj društveni život i uspešan je student prve godine psihologije.
Mišić je ukazao da je, pored stigmatizacije društva, bitno za svakog pacijenta da se koliko je moguće, izbori sa autostigmatizacijom koja je veoma zastupljena kod svakog pacijenta, jer se zbog svojih problema oseća manje vrednim.
Kao glavne rezultate u oblasti mentalnog zdravlja od oktobra 2010. do danas, učesnici konferencije za novinare su naveli novi Zakon o mentalnom zdravlju, početak realizacije novih usluga u zajednici kroz eksperimentalne projekte kao što su kućne posete promovisane od strane Karitasa i odeljenja za psihijatriju u Valjevu i Šapcu ili od strane Udruženja pacijenata širom Srbije, novi projekti kojima se postiže radna inkluzija osoba sa mentalnim bolestima, koje su inače praktično isključene sa tržišta rada.
Karitas u Šapcu i Valjevu i udruženje Naša kuća u Beogradu uključili su ljude sa mentalnim bolestima u svoje socijalna preduzetničke aktivnosti, a rezultati u smislu zdravstvenog stanja i radne produktivnosti pokazuju da je moguća efikasna integracija ovih ljudi u radno okruženje.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.