Toplotni udar, sunčanica i iscrpljenost: Upozoravajući simptomi koje ne smete da ignorišete

Upozorenja zbog toplotnog talasa na snazi su u mnogim evropskim zemljama. Ekstremni toplotni talas u Srbiji je u punom jeku, a Institut "Batut" upozorio je na mere zaštite tokom vrućina. Među potencijalnim opasnostima su i tri odvojena stanja koja, iako imaju slične simptome, nastaju na različite načine i zahtevaju drugačije postupanje.

Karakteristični simptomi su:

• glavobolja i vrtoglavica,
• crvena i opečena koža, kao i
• sve izraženiji osećaj uznemirenosti.

Osobu sa ovim tegobama treba što pre premestiti u hladniji prostor. Olakšanje mogu da donesu hladne ili vlažne obloge na glavi, kao i rashlađivanje u hladnoj kupki.

Ukoliko se osoba onesvesti ili izgubi svest, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć. Može da bude neophodno bolničko lečenje, naročito ukoliko se pojave komplikacije koje zahtevaju praćenje zdravstvenog stanja.

Posledice sunčanice ne prolaze odmah. Najčešće traju od desetak sati do nekoliko dana.

2. Toplotni udar i rizik od smrti

Druga opasnost je toplotni udar, do kojeg dolazi nakon dužeg izlaganja čitavog tela visokim temperaturama. To može da se dogodi, na primer, tokom sunčanja između 10 i 14 časova, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije.

Rizik povećavaju visoka vlažnost vazduha i odsustvo vetra ili veoma slabo strujanje vazduha. Telesna temperatura tada je toliko visoka, da organizam ne može samostalno da je snizi. Telesna temperatura u takvoj situaciji može da pređe 39 stepeni, pa čak i da dostigne 41 stepen Celzijusa, što je znatno iznad normalnih vrednosti.

Osim povišene telesne temperature, upozoravajući simptomi su:

• vrela i crvena koža, koja može da bude suva ili vlažna,
• izrazito ubrzan puls,
• plitko disanje i
• grčevi u mišićima.

Moguć je i gubitak svesti.

Postupak je sličan kao kod sunčanice. Osobu treba premestiti na hladno mesto, a ukoliko ona to ne može sama, potrebno je da joj pomogne neko iz okruženja.

Važno je rashladiti telo hladnim oblogama, a po potrebi i hladnom kupkom ili tuširanjem. Osobi koja je pri svesti, treba davati hladne napitke u malim količinama, najbolje negaziranu vodu.

Čim se pojave navedeni simptomi, potrebno je što pre pozvati hitnu pomoć. Izostanak brze reakcije može da dovede do kome, pa čak i do smrti.

3. Toplotna iscrpljenost i gubitak tečnosti

Treće stanje koje može da se javi tokom velikih vrućina jeste toplotna iscrpljenost. Mehanizam njenog nastanka razlikuje se od toplotnog udara i sunčanice. Javlja se nakon dugog boravka na suncu, kada organizam izgubi preveliku količinu tečnosti i mineralnih soli.

Tada dolazi do pada krvnog pritiska, što izaziva osećaj izrazitog umora. Tipični simptomi su:

• pojačano znojenje,
• nedostatak energije,
• hladna, bleda i vlažna koža,
• ubrzan ili teško opipljiv puls,
• mučnina,
• povraćanje i
• nesvestica.

Osoba sa simptomima toplotne iscrpljenosti trebalo bi da oseti poboljšanje ukoliko se dovoljno brzo premesti na hladnije mesto i dobije vodu. Ako se, međutim, zdravstveno stanje ne popravi u roku od pola sata, postoji sumnja na toplotni udar. U takvoj situaciji potrebno je bez odlaganja pozvati hitnu pomoć.

Preporuke za vreme velikih vrućina

Da bi se organizam zaštitio od posledica visokih temperatura, brojni stručnjaci preporučuju:

1. ograničavanje boravka na direktnom suncu, unošenje dovoljne količine tečnosti, najbolje negazirane vode, kao i konzumiranje laganih i redovnih obroka.
2. upotrebu krema sa zaštitnim faktorom, nošenje šešira ili kape i naočara za sunce sa UV zaštitom.
3. izbegavanje preterane fizičke aktivnosti, jer može da dovede do dehidratacije i gubitka minerala.
4. decu i životinje nikada ne treba ostavljati u automobilu.
5. izbegvanaje konzumiranja alkohola, jer dodatno podstiče dehidrataciju organizma.
6. nošenje svetle, lagane i prozračne odeće, kao i boravak u zatvorenom i rashlađenom prostoru kad god je to moguće.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

(MONDO)