U istom periodu, kod 44 od 96 osoba je dijagnostikovana sida, a od te bolesti umrle su 22 osobe, navodi Asocijacija za borbu protvi sode - JAZAS, koja je organizator manifestacije na Trgu Republike.
Beograd je, prema podacima JAZAS-a, najteže pogođen HIV epidemijom, pošto je tu registrovano više od 70 odsto osoba koje žive sa HIV-om. Takođe, u Beogradu se najveći broj osoba testira na HIV.
Od 1985. godine do kraja novembra 2011. u Srbiji su registrovane 2.692 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1.585 obolelih od AIDS-a, a 1.100 HIV pozitivna osoba je umrla. JAZAS upozorava da, prema procenama, oko 3.500 osoba u Srbiji ne zna da je inficirano HIV-om, pošto infekcija godinama može da protiče bez ikakvih znakova i simptoma, a jedini način otkrivanja je testiranje na HIV.
Građani su danas na Trgu Republike mogli da se informišu o HIV-u i sidi, drugim polno prenosivim infekcijama, a deljen im je i informativni materijal i kondomi. Takođe, na Trgu Republike građani će moći besplatno da se testiraju u mobilnoj jedinici, kao i u Zemunu od 16.30.
Beograd je, prema podacima JAZAS-a, najteže pogođen HIV epidemijom, pošto je tu registrovano više od 70 odsto osoba koje žive sa HIV-om. Takođe, u Beogradu se najveći broj osoba testira na HIV.
Od 1985. godine do kraja novembra 2011. u Srbiji su registrovane 2.692 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1.585 obolelih od AIDS-a, a 1.100 HIV pozitivna osoba je umrla. JAZAS upozorava da, prema procenama, oko 3.500 osoba u Srbiji ne zna da je inficirano HIV-om, pošto infekcija godinama može da protiče bez ikakvih znakova i simptoma, a jedini način otkrivanja je testiranje na HIV.
Građani su danas na Trgu Republike mogli da se informišu o HIV-u i sidi, drugim polno prenosivim infekcijama, a deljen im je i informativni materijal i kondomi. Takođe, na Trgu Republike građani će moći besplatno da se testiraju u mobilnoj jedinici, kao i u Zemunu od 16.30.
Visoka netolerancija prema osobama sa HIV virusom
Stanovništvo Srbije pokazuje visok stepen netolerancije prema osobama koje žive sa HIV virusom jer, prema istraživanjima, trećina ispitanika smatra da oboleli od side treba da dobije otkaz, bez obzira na to što svoj posao obavlja odgovorno i profesionalno, upozorila je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
Istraživanje je pokazalo i da čak 90 odsto ispitanika ne bi živelo u zajednici sa bolesnim, navela je Petrušićeva.
Današnje obeležavanje je, kako je navela, prilika za još jedno podsećanje i upozorenje da su osobe obolele ili inficirane HIV virusom, u Srbiji izložene različitim vrstama diskriminacije - od tretmana u zdravstvenim centrima, reakcija okoline i porodice do sfere rada i zapošljavanja.
Iako je diskriminacija po osnovu zdravstvenog stanja zabranjena, u praksi i dalje vladaju stereotipi i predrasude, koje obolelima onemogućavaju normalan život i ostvarivanje svojih prava.
"Sve ovo su razlozi zbog kojih treba intenzivno raditi na edukaciji svih građanki i građana, ali i zaposlenih u zdravstvu, jer su netrpeljivost i diskriminacija posledice upravo nepoznavanja ove bolesti", ocenila je Petrušićeva.
OVDE pogledajte kako su čitaoci MONDO portala odgovorili na anketu koja se odnosi na diskriminaciju HIV pozitivnih osoba.
Istraživanje je pokazalo i da čak 90 odsto ispitanika ne bi živelo u zajednici sa bolesnim, navela je Petrušićeva.
Današnje obeležavanje je, kako je navela, prilika za još jedno podsećanje i upozorenje da su osobe obolele ili inficirane HIV virusom, u Srbiji izložene različitim vrstama diskriminacije - od tretmana u zdravstvenim centrima, reakcija okoline i porodice do sfere rada i zapošljavanja.
Iako je diskriminacija po osnovu zdravstvenog stanja zabranjena, u praksi i dalje vladaju stereotipi i predrasude, koje obolelima onemogućavaju normalan život i ostvarivanje svojih prava.
"Sve ovo su razlozi zbog kojih treba intenzivno raditi na edukaciji svih građanki i građana, ali i zaposlenih u zdravstvu, jer su netrpeljivost i diskriminacija posledice upravo nepoznavanja ove bolesti", ocenila je Petrušićeva.
OVDE pogledajte kako su čitaoci MONDO portala odgovorili na anketu koja se odnosi na diskriminaciju HIV pozitivnih osoba.
Još nema efikasne vakcine
Više od 20 godina HIV drži medicinsku nauku u "šah poziciji", naučnici nikako da otkriju efikasnu vakcinu, a glavni razlog leži u tome što HIV ekstremno varira, što znači da se naučnici bore ne protiv jednog, već protiv čitavog niza virusa, koji se stalno menjaju.
Istraživači su još 1984. godine, kada je virus otkriven, bili potpuno sigurni da je pronalazak vakcine samo pitanje vremena.
Naučnici su se nadali da će sa HIV-om moći da primene istu strategiju kao sa hepatitisom A, besnilom i dečijom paralizom, koja je u tim slučajevima bila uspešna. Kod tih bolesti lekar jednostavno ubrizga umrtvljene patogene ili jedan deo njih i vakcinisana osoba je zaštićena. Ali istraživači su ubrzo primetili da je HIV drugačiji.
Virus je prilagodljiv i proteinski sastav koji ga okružuje se od virusa do virusa pomalo razlikuje. Uz to, HIV se prikriva tako da ga imuni sistem ne prepoznaje kao patogen i zbog toga ga ne napada.
"Ta kombinacija dovodi do toga da čak i kad su formirana antitela za borbu protiv virusa, ona često ne mogu da spreče penetraciju. Vezuju se, ali ne deluju“, objašnjava za nemački državni radio "Dojče vele" virolog na Rurskom univerzitetu u Bohumu Klaus Iberla.
Upravo zato nije jasno da li je jedna španska grupa istraživača postigla uspeh sa svojom vakcinom. Čak 95 odsto vakcinisanih razvilo je antitela protiv HIV-a, ali da li vakcina zaista štiti protiv virusa, to niko ne zna. Klinička studija o delotvornosti još nije sprovedena.
Tri dosadašnje kliničke studije dokazale su da vakcinisani imaju iste šanse da se zaraze kao i nevakcinisani.
Istraživači su zbog toga smislili novu strategiju: ne koriste više proteine iz virusa, već genotip za taj protein. Preko bezopasnih virusa koji prenose prehladu, u telo vakcinisanog unose genotip HIV-a. U teoriji, telo bi onda trebalo da pokrene imuni sistem u borbi protiv tog proteina kako bi se pripremilo za eventualne susrete sa pravim virusom u budućnosti.
(agencije/MONDO)
Istraživači su još 1984. godine, kada je virus otkriven, bili potpuno sigurni da je pronalazak vakcine samo pitanje vremena.
Naučnici su se nadali da će sa HIV-om moći da primene istu strategiju kao sa hepatitisom A, besnilom i dečijom paralizom, koja je u tim slučajevima bila uspešna. Kod tih bolesti lekar jednostavno ubrizga umrtvljene patogene ili jedan deo njih i vakcinisana osoba je zaštićena. Ali istraživači su ubrzo primetili da je HIV drugačiji.
Virus je prilagodljiv i proteinski sastav koji ga okružuje se od virusa do virusa pomalo razlikuje. Uz to, HIV se prikriva tako da ga imuni sistem ne prepoznaje kao patogen i zbog toga ga ne napada.
"Ta kombinacija dovodi do toga da čak i kad su formirana antitela za borbu protiv virusa, ona često ne mogu da spreče penetraciju. Vezuju se, ali ne deluju“, objašnjava za nemački državni radio "Dojče vele" virolog na Rurskom univerzitetu u Bohumu Klaus Iberla.
Upravo zato nije jasno da li je jedna španska grupa istraživača postigla uspeh sa svojom vakcinom. Čak 95 odsto vakcinisanih razvilo je antitela protiv HIV-a, ali da li vakcina zaista štiti protiv virusa, to niko ne zna. Klinička studija o delotvornosti još nije sprovedena.
Tri dosadašnje kliničke studije dokazale su da vakcinisani imaju iste šanse da se zaraze kao i nevakcinisani.
Istraživači su zbog toga smislili novu strategiju: ne koriste više proteine iz virusa, već genotip za taj protein. Preko bezopasnih virusa koji prenose prehladu, u telo vakcinisanog unose genotip HIV-a. U teoriji, telo bi onda trebalo da pokrene imuni sistem u borbi protiv tog proteina kako bi se pripremilo za eventualne susrete sa pravim virusom u budućnosti.
(agencije/MONDO)
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!