Hepatitis B i C u Srbiji, prema procenama stručnjaka, ima oko 450.000 ljudi, ali tek svaki peti među njima, upozoravaju lekari, zna da je zaražen! Podatak da je slično u čitavom svetu nije za utehu, s obzirom na to da se infekcija prenosi putem krvi i seksualnih kontakata, pa se strahuje da bi 2018. godine virusni hepatitisi mogli da prerastu u epidemiju, pišu "Novosti".
Preventivnih programa nema, a infekcija se uglavnom otkriva slučajno. Procenjuje se da hronični hepatitis C ima oko 100.000, a hronični hepatitis B čak 350.000 ljudi.
Tokom prošle godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" registrovana su 973 nova slučaja virusnih hepatitisa, osam ljudi je umrlo od hepatitisa B, a 12 od hepatitisa C.
"Svesni smo da je stanje zbog besparice teško, ali to ne bi smelo da se prelama preko leđa pacijenata", kaže za "Novosti" Jasminka Nikolić, predsednik Udruženja za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa "Hronos".
"Lekovi za hepatitis su na posebnom režimu izdavanja i pacijent mora da prođe komisiju da bi otpočeo lečenje. Problem je što se velikom broju obolelih odlaže komisija, a time i terapija, jer, kako pretpostavljamo, nema dovoljno lekova."
Iako je, uslovno rečeno, teži, hepatitis C se, izgleda, u Srbiji bolje "drži pod kontrolom". Lekari kažu da se u terapiji, o trošku osiguranja, koriste isti lekovi kao i u bogatim zemljama. Ali, sa hepatitisom B nije tako. Od sedam lekova koji se primenjuju u svetu, kod nas se koriste samo dva. Novi lek viread (tenoforin), koji je 28. jula uvršćen među medikamente koji se izdaju o trošku osiguranja, još nije dostupan pacijentima.
"Prema mojim saznanjima lek je uvezen, trenutno je na testiranju, za mesec dana će se izdavati na recept", kaže za "Novosti" profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
Dr Delić kaže da se godišnje u lečenje uključi 400 do 500 novoobolelih od hepatitisa B i C. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje "Novostima" je u četvrtak rečeno da se od hepatitisa B leči 885 osiguranika, a od hepatitisa C 423.
"U prvih devet meseci ove godine izdato je 5.746 pakovanja lekova protiv hepatitisa B, za koje je RFZO izdvojio oko 40 miliona dinara", kaže za "Novosti" Sanja Mirosavljević, portparol RFZO. "Lekovi za lečenje hepatitisa C su na posebnom režimu izdavanja, jer se radi o skupim injekcionim i imunostimulansima."
Na ovoj listi je sedam lekova, uključujući i različite jačine istog leka. Od početka godine do kraja septembra potrošeno je 6.893 pakovanja ovih lekova za koje je RFZO izdvojio oko 114 miliona dinara.
Povišen rizik od infekcije hepatitisom imaju osobe koje su pre 1994. godine primale transfuzije krvi i krvnih derivata, oboleli od hemofilije, pacijenti na dijalizi, korisnici psihoaktivnih supstanci (bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem), zdravstveni radnici, promiskuitetne osobe i osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite, sadašnji i bivši zatvorenici, kao i osobe koje žive sa obolelim od hroničnog hepatitisa.
(MONDO)
Preventivnih programa nema, a infekcija se uglavnom otkriva slučajno. Procenjuje se da hronični hepatitis C ima oko 100.000, a hronični hepatitis B čak 350.000 ljudi.
Tokom prošle godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" registrovana su 973 nova slučaja virusnih hepatitisa, osam ljudi je umrlo od hepatitisa B, a 12 od hepatitisa C.
"Svesni smo da je stanje zbog besparice teško, ali to ne bi smelo da se prelama preko leđa pacijenata", kaže za "Novosti" Jasminka Nikolić, predsednik Udruženja za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa "Hronos".
"Lekovi za hepatitis su na posebnom režimu izdavanja i pacijent mora da prođe komisiju da bi otpočeo lečenje. Problem je što se velikom broju obolelih odlaže komisija, a time i terapija, jer, kako pretpostavljamo, nema dovoljno lekova."
Iako je, uslovno rečeno, teži, hepatitis C se, izgleda, u Srbiji bolje "drži pod kontrolom". Lekari kažu da se u terapiji, o trošku osiguranja, koriste isti lekovi kao i u bogatim zemljama. Ali, sa hepatitisom B nije tako. Od sedam lekova koji se primenjuju u svetu, kod nas se koriste samo dva. Novi lek viread (tenoforin), koji je 28. jula uvršćen među medikamente koji se izdaju o trošku osiguranja, još nije dostupan pacijentima.
"Prema mojim saznanjima lek je uvezen, trenutno je na testiranju, za mesec dana će se izdavati na recept", kaže za "Novosti" profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
Dr Delić kaže da se godišnje u lečenje uključi 400 do 500 novoobolelih od hepatitisa B i C. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje "Novostima" je u četvrtak rečeno da se od hepatitisa B leči 885 osiguranika, a od hepatitisa C 423.
"U prvih devet meseci ove godine izdato je 5.746 pakovanja lekova protiv hepatitisa B, za koje je RFZO izdvojio oko 40 miliona dinara", kaže za "Novosti" Sanja Mirosavljević, portparol RFZO. "Lekovi za lečenje hepatitisa C su na posebnom režimu izdavanja, jer se radi o skupim injekcionim i imunostimulansima."
Na ovoj listi je sedam lekova, uključujući i različite jačine istog leka. Od početka godine do kraja septembra potrošeno je 6.893 pakovanja ovih lekova za koje je RFZO izdvojio oko 114 miliona dinara.
Povišen rizik od infekcije hepatitisom imaju osobe koje su pre 1994. godine primale transfuzije krvi i krvnih derivata, oboleli od hemofilije, pacijenti na dijalizi, korisnici psihoaktivnih supstanci (bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem), zdravstveni radnici, promiskuitetne osobe i osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite, sadašnji i bivši zatvorenici, kao i osobe koje žive sa obolelim od hroničnog hepatitisa.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.