- Broj potvrđenih slučajeva groznice Zapadnog Nila u Srbiji porastao je sa 18 na 37, ali dr Dragana Plavša kaže da podaci stižu sa zakašnjenjem i da je pik sezone verovatno prošao.
- Građanima se savetuje oprez i zaštita od uboda komaraca tokom septembra, a moguće i početkom oktobra.
- Virus prenosi komarac Culex pipiens, dok su veći rizik za težu sliku stariji i hronični bolesnici.
Broj potvrđenih slučajeva groznice Zapadnog Nila u Srbiji za samo nedelju dana porastao je sa 18 na 37, ali to ne znači da se virus sada širi dvostruko brže. Dr Dragana Plavša iz Instituta "Batut" objašnjava za RTS da podaci stižu sa zakašnjenjem zbog laboratorijske dijagnostike i da je vrhunac ovogodišnje sezone, prema dosadašnjim analizama, najverovatnije već prošao. Ipak, građanima savetuje da se od ujeda komaraca štite tokom celog septembra, a moguće i početkom oktobra.
Kod osoba koje razviju neuroinvazivni oblik bolesti do javljanja zdravstvenom sistemu obično prođe do nedelju dana od pojave prvih simptoma. Potom sledi dijagnostika, zbog čega informacija da je kod određenog pacijenta potvrđena groznica Zapadnog Nila može da stigne tek desetak dana do dve nedelje nakon početka bolesti.
Zbog toga se, naglašava Plavša, prilikom epidemiološke analize ne posmatra samo trenutak kada je slučaj potvrđen, već pre svega datum kada su se kod obolelog pojavili prvi simptomi.
Analize su pokazale da je vrhunac zabeležen tokom 33. i 34. nedelje, što znači da su se oboleli zarazili nešto ranije. Prema njenim rečima, takva epidemiološka slika je očekivana, a broj obolelih nije značajnije veći u odnosu na prethodne sezone.
"Utvrdili smo da je ovo jedna blaža simptomatologija koju smo do sada videli", navodi doktorka, ukazujući na zaključke multisektorske radne grupe u kojoj su, pored epidemiologa, i veterinari, entomolozi, laboratorijski stručnjaci, klimatolozi i stručnjaci iz oblasti transfuzije.
Osamdeset odsto zaraženih nema simptome
Za groznicu Zapadnog Nila ne postoje specifična antivirusna terapija niti vakcina. Jedan od problema u njihovom razvoju jeste to što čak 80 odsto ljudi inficiranih virusom nema nikakve simptome.
Dr Plavša objašnjava da je zbog toga teško pratiti efikasnost potencijalnih lekova i vakcina, posebno zato što je reč o sezonskom oboljenju i što se unapred ne može znati koliko će sezona biti intenzivna niti gde će virus cirkulisati.
Posle oko 15 godina nadzora u Srbiji, ipak je moguće izdvojiti područja na kojima se infekcija češće pojavljuje. Među njima su Beograd, Južnobački i Južnobanatski okrug, kao i drugi delovi Vojvodine.
Blizina velikih reka, kanala i šuma pored reka takođe je značajna, jer su to prirodna staništa i komaraca i ptica koje predstavljaju glavne rezervoare virusa.
"Tu se omogućava ta transmisija i održavanje ciklusa ovog virusa", objašnjava doktorka.
Prvi slučajevi u Srbiji registrovani 2012. godine
Prvi slučaj groznice Zapadnog nila otkriven je u Ugandi 1937, dok su prvi slučajevi kod ljudi u Srbiji registrovani 2012. godine.
Tada je, navodi dr Plavša, zabeležen klaster od 14 osoba koje su imale neuroinvazivni oblik bolesti, posle čega je posumnjano na groznicu Zapadnog Nila. Prethodno su već postojali dokazi iz seroloških studija kod konja da virus cirkuliše u Srbiji.
Iskustva iz drugih zemalja, dodaje, pokazuju da virus često cirkuliše znatno pre nego što se prvi put otkrije kod ljudi.
Iako 80 odsto inficiranih nema simptome, kod starijih osoba i ljudi sa hroničnim oboljenjima postoji veći rizik od razvoja teže kliničke slike. To, međutim, ne znači da će svaka osoba starija od 50 godina ili svaki hronični bolesnik razviti neuroinvazivni oblik ukoliko se zarazi.
"Tu je uslov sklop nekih kompleksnih faktora, ali 80 odsto važi i za zdravu populaciju", naglašava gošća Jutarnjeg programa.
Virus prenosi "domaći" komarac
Virus Zapadnog Nila u Srbiji prenosi vrsta komarca Culex pipiens, koja je odavno prisutna na našim prostorima. Doktorka objašnjava da je "domaći" komarac postao samo prenosilac, vektor, dok su virus na naše prostore donele ptice selice.
Ptice predstavljaju prirodni rezervoar virusa, a komarci se inficiraju hraneći se njihovom krvlju i potom mogu da prenesu virus na ljude. Sam komarac zbog virusa ne oboleva niti se spolja menja, pa čovek ne može da prepozna da li ga je ujeo zaraženi komarac.
"Ne možemo nikako da znamo, s obzirom na to da su komarci samo vektori. Oni ne obolevaju, ne menjaju se", napominje dr Plavša.
Oprez tokom septembra, moguće i početkom oktobra
Iako dosadašnji podaci ukazuju da je Srbija verovatno prošla kroz vrhunac ovogodišnje sezone, dr Plavša savetuje da građani nastave da se štite od uboda komaraca tokom septembra, a moguće i početkom oktobra.
Prema analizama faktora koji mogu da dovedu do produžene sezone ili intenzivnijeg prenošenja virusa, za sada nema pokazatelja koji bi upućivali na takav scenario.
"Ne možete, kada se borite protiv prirode, da budete 100 odsto u pravu, ali svi oni faktori koji su analizirani, koji mogu da utiču na neku dužu sezonu ili na intenzivniju transmisiju, nisu uočeni. Tako da možemo da kažemo da smo imali negde pik sezone", ističe dr Plavša.
Suzbijanje komaraca, prema njenim rečima, donosi rezultate i predstavlja jednu od ključnih mera za smanjivanje rizika od širenja virusa, uz lične mere zaštite od uboda.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
