Tramp usred obraćanja ispuštao čudne zvuke, snimak šokirao svet: Šta može da izazove ovakve promene u govoru?

Neobičan trenutak tokom govora američkog predsednika Donalda Trampa u Južnoj Karolini izazvao je brojne reakcije na društvenim mrežama. Dok je govorio o svojoj odluci da Niki Hejli imenuje za ambasadorku SAD pri Ujedinjenim nacijama, Tramp je iznenada ispustio neobičan zvuk, a zatim nastavio rečenicu.

Nakon toga nastavio je da govori, a neobičan trenutak ubrzo se proširio društvenim mrežama. Pažnju su privukli i drugi delovi njegovog obraćanja, tokom kojeg je mešao nazive nagrada, iznosio neobične tvrdnje i skretao sa teme.

Šta zapravo može da izazove ovakve promene u govoru?

Na osnovu jednog snimka nije moguće pouzdano da se zaključi šta je izazvalo takvu reakciju. Neobičan zvuk tokom govora ne mora nužno da bude znak bolesti, ali iznenadne promene u načinu govora mogu da imaju različite uzroke, od bezazlenih do onih koji zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Ovo su mogući uzroci zastajkivanja tokom govora:

1. Umor i iscrpljenost

Dugotrajni govori, nedostatak sna i fizička iscrpljenost mogu da utiču na koncentraciju, pažnju i sposobnost da se misli jasno formulišu. Osoba tada može češće da zastaje, gubi nit razgovora ili teže pronalazi odgovarajuće reči. Ipak, umor sam po sebi ne može da objasni svaku neobičnu promenu u govoru, a samo na osnovu snimka nije moguće da se utvrdi da li je imao bilo kakvu ulogu u konkretnom slučaju.

2. Problemi sa glasom i kontrolom mišića koji učestvuju u govoru

Ponekad neobičan zvuk nema veze sa sposobnošću osobe da razmišlja ili formuliše rečenice, već sa samim stvaranjem glasa. Kašalj, podrigivanje, nadražaj grla ili drugi nevoljni zvuci mogu da prekinu govor i ostaviti utisak da osoba iznenada gubi kontrolu nad izgovorom.

Postoje i poremećaji poput dizartrije, kod kojih osoba ima teškoće da jasno izgovara reči zbog problema sa mišićima koji učestvuju u govoru. Govor može da postane usporen, nerazgovetan ili isprekidan, a uzroci mogu da uključuju neurološka oboljenja, povrede mozga i neželjena dejstva pojedinih lekova.

3. Afazija i problemi sa pronalaženjem reči

Afazija je poremećaj jezika koji može da oteža pronalaženje odgovarajućih reči, sastavljanje rečenica, razumevanje govora, čitanje ili pisanje. Osoba može da zastaje usred rečenice, meša reči, izostavlja ih ili izgovara reči i zvuke koji ne odgovaraju onome što želi da kaže. Afazija može da nastane nakon moždanog udara ili povrede mozga, ali i u sklopu drugih stanja koja utiču na delove mozga odgovorne za jezik.

Postoji razlika između poteškoće u formulisanju jezika od problema sa izgovorom. To što neko napravi neobičan zvuk ili pogreši ime ne znači automatski da ima afaziju.

4. Neurološki poremećaji i promene kognitivnih funkcija

Mozak kontroliše složene procese koji omogućavaju govor, od pronalaženja reči i povezivanja misli do koordinacije mišića jezika, usana i grla. Kada su određeni delovi nervnog sistema oštećeni ili ne funkcionišu pravilno, mogu se da se jave promene u govoru, ponašanju ili sposobnosti organizovanja misli.

Neka neurološka oboljenja mogu postepeno da utiču na govor i pamćenje, dok druga mogu da izazovu nagle promene. Međutim, lapsusi, ponavljanje reči ili nepovezane rečenice sami po sebi nisu dovoljni da bi se zaključilo da osoba ima demenciju ili neki drugi neurološki poremećaj. Za procenu je potrebno da se sagleda širu kliničku sliku, tok simptoma, zdravstvenu istoriju i rezultate pregleda.

5. Moždani udar ili prolazni poremećaj cirkulacije u mozgu

Jedan od ozbiljnih mogućih uzroka iznenadnih problema sa govorom jeste moždani udar. Ako dođe do prekida dotoka krvi u deo mozga odgovoran za jezik ili kontrolu pokreta, osoba može iznenada da počne da govori nerazgovetno, ne pronalazi reči, ne razume šta joj se govori ili deluje zbunjeno. Slični simptomi mogu da se jave i kod tranzitornog ishemijskog ataka (TIA), prolaznog poremećaja cirkulacije u mozgu.

Za razliku od postepenih promena koje se mogu da se razvijaju tokom dužeg perioda, iznenadne poteškoće u govoru zahtevaju hitnu medicinsku procenu, čak i ako se ubrzo povuku. Posebno je važno da se obrati pažnja na slabost jedne strane tela, spušten ugao usana, poremećaj vida, gubitak ravnoteže ili iznenadnu jaku glavobolju.

Na osnovu jednog snimka ne može da se utvrdi šta je tačan uzrok ovakgvog ponašanja. Jedan neobičan zvuk, zastajkivanje ili pogrešno izgovorena reč ne predstavljaju dokaz neurološkog oboljenja niti omogućavaju postavljanje dijagnoze na daljinu.

Za pouzdanu procenu bilo bi potrebno znati da li je reč o izolovanom događaju ili delu šireg obrasca, da li postoje druge promene i šta bi pokazali medicinski pregled i eventualna dodatna ispitivanja. U slučaju Donalda Trampa, snimak njegovog govora pokrenuo je brojne komentare i nagađanja na internetu, ali sama viralnost snimka ne znači da postoji potvrđeno medicinsko objašnjenje za ono što se dogodilo.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

 (MONDO)