- Voja Brajović je pre oko 20 godina otkrio tumor na mozgu, a prvi znak bilo je povremeno trnjenje ruke koje je pripisivao premoru.
- Bolest je otkrivena u ranoj fazi, pa je jedan operativni zahvat bio dovoljan za potpuni oporavak i nastavak karijere.
Poznati glumac Voja Brajović pre dvadesetak godina suočio se sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, kada mu je dijagnostikovan tumor na mozgu. Sve je počelo simptomom koji u prvi mah nije doživljavao kao razlog za zabrinutost, povremeno mu je trnula ruka, zbog čega je mislio da je reč o posledici premora.
Međutim, tegobe su postajale sve učestalije, a Brajović je na kraju odlučio da potraži lekarsku pomoć. Tada je usledilo neprijatno iznenađenje, lekari su mu saopštili da ima tumor na mozgu.
Srećom, bolest je otkrivena u ranoj fazi, pa je lekarski tim odlučio da je najbolje rešenje operacija. Kako se navodi, jedan hirurški zahvat bio je dovoljan da se glumac potpuno oporavi i nastavi sa svojim životom i karijerom. Čak ni tokom tog teškog perioda nije se potpuno udaljio od pozorišta, a operaciju je obavio tokom pauze između predstava.
Njegovo iskustvo ponovo skreće pažnju na važnost prepoznavanja neuroloških simptoma, posebno onih koji u početku mogu da izgledaju bezazleno. Tumor mozga ne mora uvek da se ispolji na isti način, a tegobe zavise od toga gde se promena nalazi, koliko je velika i koliko brzo raste.
Šta je tumor mozga i kako nastaje?
Tumor mozga predstavlja abnormalni rast ćelija u mozgu ili njegovim okolnim strukturama. Može da bude dobroćudan, odnosno benigni, ili zloćudan, odnosno maligni.
Benignitumori uglavnom rastu sporije i ne šire se u okolna tkiva na isti način kao maligni, ali to ne znači da su bezopasni. Čak i dobroćudna promena može da predstavlja ozbiljan zdravstveni problem ukoliko raste na mestu na kojem pritiska važne delove mozga i ometa njihove funkcije.
Malignitumori mogu da rastu brže i da zahvate okolno moždano tkivo. Pored primarnih tumora, koji nastaju direktno u mozgu, postoje i sekundarni tumori, odnosno metastaze koje se u mozak šire iz drugih delova tela.
Uzrok nastanka većine tumora mozga nije poznat. Određeni genetski poremećaji i izloženost jonizujućem zračenju mogu da povećaju rizik, ali kod velikog broja obolelih ne može da se utvrdi konkretan razlog zbog kojeg se bolest pojavila.
Koji su prvi simptomi tumora mozga?
Simptomi zavise od dela mozga koji je zahvaćen, zbog čega klinička slika može da bude veoma različita. Kod nekih ljudi tegobe se razvijaju postepeno, dok se kod drugih određeni simptomi mogu da se pojave iznenada.
Među znacima na koje treba obratiti pažnju nalaze se:
- Glavobolje koje se ponavljaju ili pogoršavaju - naročito ako su drugačije od glavobolja koje je osoba ranije imala, postaju sve intenzivnije ili su praćene drugim tegobama.
- Trnjenje i slabost ruku ili nogu - mogu da se jave utrnulost, slabost ili problemi sa kontrolom pokreta, često na jednoj strani tela.
- Problemi sa vidom - zamagljen ili dvostruk vid, kao i gubitak dela vidnog polja.
- Vrtoglavica i problemi sa ravnotežom - osoba može da ima poteškoće prilikom hodanja, koordinacije i izvođenja preciznih pokreta.
- Mučnina i povraćanje - posebno kada se javljaju bez jasnog razloga i udruženi su sa drugim simptomima.
- Epileptični napadi - kod nekih osoba prvi znak bolesti može da bude napad, čak i ako ranije nikada nisu imale takvo iskustvo.
- Promene u ponašanju i pamćenju - mogu da se pojave poteškoće sa koncentracijom, zaboravnost, zbunjenost ili promene ličnosti.
- Problemi sa govorom - otežano pronalaženje reči, razumevanje ili izgovaranje rečenica.
Pojava jednog od ovih simptoma ne znači automatski da osoba ima tumor mozga. Glavobolje, trnjenje ekstremiteta i vrtoglavice mogu da budu posledica brojnih drugih stanja. Ipak, ukoliko su tegobe nove, uporne, ponavljaju se ili se postepeno pogoršavaju, potrebno je da se obratite lekaru.
Kako se otkriva tumor mozga?
Kada postoji sumnja na tumor mozga, lekar najpre razgovara sa pacijentom o simptomima, njihovom trajanju i promenama koje su se dogodile. Nakon toga sledi neurološki pregled kojim se proveravaju mišićna snaga, refleksi, vid, govor, koordinacija i ravnoteža.
Ukoliko postoji razlog za dodatnu dijagnostiku, najčešće se preporučuje magnetna rezonanca (MR) mozga, koja omogućava detaljan prikaz moždanog tkiva. U određenim situacijama koristi se i skener, odnosno kompjuterizovana tomografija (CT).
Ako se na snimcima uoči promena, dalji postupak zavisi od njenog izgleda, veličine i položaja. Nekada je potrebno uzeti uzorak tkiva, odnosno uraditi biopsiju, kako bi se utvrdila tačna vrsta tumora.
Kako se leči tumor mozga?
Lečenje zavisi od vrste tumora, njegove veličine, položaja, brzine rasta i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Jedna od mogućnosti je operacija, tokom koje neurohirurg nastoji da ukloni što veći deo tumora, uz očuvanje zdravog moždanog tkiva i važnih moždanih funkcija.
U zavisnosti od dijagnoze, mogu da se primene i radioterapija, odnosno lečenje zračenjem, kao i hemioterapija. Kod pojedinih tumora koji sporo rastu i ne izazivaju tegobe, lekari mogu preporučiti redovno praćenje i kontrolne preglede. Ishod lečenja razlikuje se od pacijenta do pacijenta i zavisi od brojnih faktora. Zbog toga je važno da se terapija određuje individualno, uz praćenje stručnog medicinskog tima.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
