Savetnik Centra za anesteziologiju Ivan Palibrk je izjavio Tanjugu da postoji potreba za hospitalizacijom pojedinih pacijenata i obavljena brza dijagnostika, ili primenjivanjem neke od invazivnih terapijskih procedura.
"Zbog toga nam je sledeći cilj otvaranje odeljenja za terapiju bola sa pet do šest kreveta", istakao je Palibrk i dodao da se o tome intenzivno razmišlja i da se traži model za hospitalizaciju pacijenata sa hroničnim bolom iz dijagnostičkih i terapijskih razloga.
On je istakao da se broj pacijenata povećava - kada je Ambulanta pre nešto više od pola godine otvorena bilo ih je do dva dnevno, a sada nekim danima i više od pet.
Takođe, pored pacijenata obolelih od raka, pomoć sve češće traže i drugi čiji bol ima benignu etiologiju.
Palibrk je naglasio da je to, kao i činjenica da terapija bola zahteva multidisciplinaran pristup, razlog da se uključe lekari različitih specijalnosti i proširi "lepeza" terapijskih postupaka.
"U Ambulanti trenutno radi između osam i deset lekara. U toku su edukacije, trudimo se da uključimo novi broj lekara", naveo je sagovornik Tanjuga.
Prema njegovim rečima, terapija koju pacijenti dobijaju najčešće može da se primenjuje kod kuće - to su lekovi, flasteri, sirupi...
"Nastojimo da ih ne odvajamo od porodice, sredine u kojoj žive, ali u nekim trenucima bol postaje toliko jak da moraju biti hospitalizovani i primenjena invazivana terapija bola, poput postavljanja epiduralnog katetera", naveo je Palibrk.
On je dodao da su u Srbiji, kada je reč o medikamentoznoj terapiji, dostupni svi lekovi, ali da ona u nekim slučajevima nije dovoljna i da se tada javlja problem nedostatka određnih pumpi, katetera, perfuzora...
"To kod nas još uvek nije razvijeno, dosta je skupo i zahteva puno angažmana lekara na terenu, da bi se krenulo u svakodnevnu primenu, ali i o tome razgovaramo - kako da započnemo primenu takve terapije", istakao je Palibrk.
Kako je naveo, u Ambulantu dolaze i pacijenti iz unutrašnjosti, ali mali broj njih jer centri za lečenje hroničnog bola, pre svega uzrokovanog karcinomom, postoje i u drugim gradovima - Nišu, Šapcu, Smederevu, Sremskoj Kamenici, Novom Sadu...
On je ukazao da su lekari u drugim zdravstvenim ustanovama u zemlji adekvatno edukovani i bez problema mogu da se nadovežu na terapiju postavljenu u Ambulanti za terapiju bola KCS.
"Dešava se i da pošalju pacijenta samo na kontrolu terapije koju postave", dodao je Palibrk, podsetivši da se pod hroničnim bolom podrazumeva bol koji traje duže od tri, četiri meseca.
Pacijenti u Ambulantu uglavnom dolaze sa već postavljenom dijagnozom i, prema njegovim rečima, u samo deset odsto slučajeva postoji potreba da se upute na dodatne preglede.
(Tanjug)
"Zbog toga nam je sledeći cilj otvaranje odeljenja za terapiju bola sa pet do šest kreveta", istakao je Palibrk i dodao da se o tome intenzivno razmišlja i da se traži model za hospitalizaciju pacijenata sa hroničnim bolom iz dijagnostičkih i terapijskih razloga.
On je istakao da se broj pacijenata povećava - kada je Ambulanta pre nešto više od pola godine otvorena bilo ih je do dva dnevno, a sada nekim danima i više od pet.
Takođe, pored pacijenata obolelih od raka, pomoć sve češće traže i drugi čiji bol ima benignu etiologiju.
Palibrk je naglasio da je to, kao i činjenica da terapija bola zahteva multidisciplinaran pristup, razlog da se uključe lekari različitih specijalnosti i proširi "lepeza" terapijskih postupaka.
"U Ambulanti trenutno radi između osam i deset lekara. U toku su edukacije, trudimo se da uključimo novi broj lekara", naveo je sagovornik Tanjuga.
Prema njegovim rečima, terapija koju pacijenti dobijaju najčešće može da se primenjuje kod kuće - to su lekovi, flasteri, sirupi...
"Nastojimo da ih ne odvajamo od porodice, sredine u kojoj žive, ali u nekim trenucima bol postaje toliko jak da moraju biti hospitalizovani i primenjena invazivana terapija bola, poput postavljanja epiduralnog katetera", naveo je Palibrk.
On je dodao da su u Srbiji, kada je reč o medikamentoznoj terapiji, dostupni svi lekovi, ali da ona u nekim slučajevima nije dovoljna i da se tada javlja problem nedostatka određnih pumpi, katetera, perfuzora...
"To kod nas još uvek nije razvijeno, dosta je skupo i zahteva puno angažmana lekara na terenu, da bi se krenulo u svakodnevnu primenu, ali i o tome razgovaramo - kako da započnemo primenu takve terapije", istakao je Palibrk.
Kako je naveo, u Ambulantu dolaze i pacijenti iz unutrašnjosti, ali mali broj njih jer centri za lečenje hroničnog bola, pre svega uzrokovanog karcinomom, postoje i u drugim gradovima - Nišu, Šapcu, Smederevu, Sremskoj Kamenici, Novom Sadu...
On je ukazao da su lekari u drugim zdravstvenim ustanovama u zemlji adekvatno edukovani i bez problema mogu da se nadovežu na terapiju postavljenu u Ambulanti za terapiju bola KCS.
"Dešava se i da pošalju pacijenta samo na kontrolu terapije koju postave", dodao je Palibrk, podsetivši da se pod hroničnim bolom podrazumeva bol koji traje duže od tri, četiri meseca.
Pacijenti u Ambulantu uglavnom dolaze sa već postavljenom dijagnozom i, prema njegovim rečima, u samo deset odsto slučajeva postoji potreba da se upute na dodatne preglede.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.