Zabluda je da se samo ljudi koji imaju novca leče kod privatnika. Istraživanje Gradskog zavoda za javno zdravlje je pokazalo da su i pacijenti sa prosečnim primanjima spremni da ponovo izdvoje novac za uslugu koju su već platili kroz zdravstveno osiguranje. Korisnici privatnih domova zdravlja su najmanje zadovoljni cenom, ali skoro svaki peti ispitanik odluči da zavuče ruku i u plitak džep zbog pregleda koji ne može da obavi u državnoj ustanovi, pišu "Novosti".
Materijalno stanje svoje porodice 16 odsto korisnika je ocenilo kao loše, kao osrednje 39 odsto, dok 45 ispitanika smatra da su vrlo dobro i dobro situirani.
Među najčešćim razlozima zbog kojih se pacijenti obraćaju privatnim zdravstvenim ustanovama su nepostojanje redova i dugog čekanja, ljubaznost osoblja, prijatan ambijent, posvećenost pacijentu, kvalitet usluge i lečenja.
To što Beograđani sve više odlaze kod privatnika ne znači da nemaju poverenja u stručnost lekara u državnim ustanovama, već se za njih opredeljuju kada imaju mogućnosti ili vrlo često preku potrebu.
"Pacijenti su neretko nezadovoljni i samim prvim kontaktom sa državnim sistemom i teško im je prihvatljivo lutanje od šaltera do šaltera, neispravnost medicinskih aparata, zakazivanje pregleda ili dijagnostičke usluge tek za nekoliko meseci, pri čemu se oni, u momentu zakazivanja, ne osećaju dobro i smatraju da gube dragoceno vreme", objašnjava za "Novosti" dr Verica Babić, iz Jedinice za planiranje i organizaciju primarne zdravstvene zaštite u GZZZ.
"Bolestan čovek želi da ga lekar primi što pre, da ga sasluša i pruži adekvatnu pomoć, što nije u potpunosti ostvarljivo u državnim zdravstvenim ustanovama. U privatnim domovima zdravlja se očekuje da sve bude podređeno pacijentu, od ulaska do izlaska iz sistema."
Istraživanje je rađeno u pet od ukupno devet privatnih domova zdravlja. Ankete su popunjavali pacijenti DZ "Dr Ristić", "Belmedik", "Vizim", "Klinika nova" i "Iktus".
Od svih anketiranih, najveći procenat obratio se službi opšte medicine (39,2 odsto), ginekologu (26,5 odsto) i internisti (20,4 odsto). Anketirani pacijenti smatraju da nema značajnih razlika u stručnosti lekara privatnog i državnog sektora, ali da se u privatnim ustanovama usluga dobija za kraće vreme, nema čekanja, a nekada se istog dana obavi dijagnostika i započne terapija.
Gradski zavod za javo zdravlja je uradio i uporednu analizu privatnih i državnih domova zdravlja.
Više od 80 odsto anketiranih smatra da je u privatnim domovima zdravlja osoblje ljubaznije, da je bolja higijena i izgled čekaonica, 60 odsto da je kadar stručniji kod privatnika, ali bi ipak samo polovina njih želelo da bude zbrinuto u privatnoj ustanovi u slučaju akutnog pogoršanja zdravlja ili povrede.
Materijalno stanje svoje porodice 16 odsto korisnika je ocenilo kao loše, kao osrednje 39 odsto, dok 45 ispitanika smatra da su vrlo dobro i dobro situirani.
Među najčešćim razlozima zbog kojih se pacijenti obraćaju privatnim zdravstvenim ustanovama su nepostojanje redova i dugog čekanja, ljubaznost osoblja, prijatan ambijent, posvećenost pacijentu, kvalitet usluge i lečenja.
To što Beograđani sve više odlaze kod privatnika ne znači da nemaju poverenja u stručnost lekara u državnim ustanovama, već se za njih opredeljuju kada imaju mogućnosti ili vrlo često preku potrebu.
"Pacijenti su neretko nezadovoljni i samim prvim kontaktom sa državnim sistemom i teško im je prihvatljivo lutanje od šaltera do šaltera, neispravnost medicinskih aparata, zakazivanje pregleda ili dijagnostičke usluge tek za nekoliko meseci, pri čemu se oni, u momentu zakazivanja, ne osećaju dobro i smatraju da gube dragoceno vreme", objašnjava za "Novosti" dr Verica Babić, iz Jedinice za planiranje i organizaciju primarne zdravstvene zaštite u GZZZ.
"Bolestan čovek želi da ga lekar primi što pre, da ga sasluša i pruži adekvatnu pomoć, što nije u potpunosti ostvarljivo u državnim zdravstvenim ustanovama. U privatnim domovima zdravlja se očekuje da sve bude podređeno pacijentu, od ulaska do izlaska iz sistema."
Istraživanje je rađeno u pet od ukupno devet privatnih domova zdravlja. Ankete su popunjavali pacijenti DZ "Dr Ristić", "Belmedik", "Vizim", "Klinika nova" i "Iktus".
Od svih anketiranih, najveći procenat obratio se službi opšte medicine (39,2 odsto), ginekologu (26,5 odsto) i internisti (20,4 odsto). Anketirani pacijenti smatraju da nema značajnih razlika u stručnosti lekara privatnog i državnog sektora, ali da se u privatnim ustanovama usluga dobija za kraće vreme, nema čekanja, a nekada se istog dana obavi dijagnostika i započne terapija.
Gradski zavod za javo zdravlja je uradio i uporednu analizu privatnih i državnih domova zdravlja.
Više od 80 odsto anketiranih smatra da je u privatnim domovima zdravlja osoblje ljubaznije, da je bolja higijena i izgled čekaonica, 60 odsto da je kadar stručniji kod privatnika, ali bi ipak samo polovina njih želelo da bude zbrinuto u privatnoj ustanovi u slučaju akutnog pogoršanja zdravlja ili povrede.
Anketa
Kod kojeg lekara vi idete?
Ova anketa je završena.
Zabeleženo je 238 glasova
Zabeleženo je 238 glasova
Stranica je zaštićena reCAPTCHA–om i primenjuju se Google-ova Politika privatnosti i Uslovi korišćenja
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.