"Očekivanje određuje tok“, omiljena je izreka Magnusa Hajera. On je neurolog i naučni novinar, a bavi se podsvešću. "Ono što očekujemo utiče na razvitak naše bolesti", kaže on. To može dovesti do nestanka simptoma bolesti ili do njihovog nastanka.

Recimo, ko čita članak da elektromagnetni talasi odašiljača za mobilne telefone mogu izazvati bolest, možda će time kod sebe izazvati glavobolju - čak i ako odašiljač za mobilne telefone uopšte nije uključen. Ko ima neki tumor može od njega brže umreti ako je uveren da mu preostaje samo još nekoliko meseci života - čak i ako tumor nakon otkrivanja uopšte više ne raste. To se zove nocebo-efekat. Magnus Hajer je o tome napisao knjigu.

"Taj efekat je posebno jak ako se bojite - ako se bojite bolesti ili terapije koja vas očekuje. Tada će nuspojave biti mnogo jače", kaže Hajer za DW.

"Obolele od raka obuzme mučnina čim stupe u prostoriju u kojoj su bili podvrgnuti hemoterapiji. Jer podsvesno slute da sledi ta mučnina.“

Strah je stres za telo i on može oslabiti imunitet. Telo postaje osetljivije, lakše dođe do infekcije, nastaju bolovi tamo gde ih uopšte ne bi moralo biti. To potvrđuju i studije, kao recimo ova koju su sproveli lekari univerzitetskih klinika u Regenzburgu i Tibingenu.

Vinfrid Hojzer, Emil Jansen i Paul Enk istraživali su naučne publikacije o nocebo-efektu koje su objavljene između 1960. i 2011. godine te spoznaje tih publikacija preispitali i objedinili.

Nocebo dolazi od latinskog nocere - štetiti, placebo od latinskog placere - sviđati se. U suštini se radi o istom efektu, samo jednom s pozitivnim, drugi put s negativnim učinkom. Oba nas pogađaju tamo gde na njih možemo najmanje uticati: u podsvesti.

Placebo izaziva uverenje da će nam nešto, recimo neki lek, pomoći. Dokazano je da navodni lek bez lekovite tvari može imati isti učinak kao i pravi lek, samo ako pacijent u to veruje.

Placebo-efekt je već temeljno istražen. Ko recimo u onlajn-datoteci američkog Ministarstva zdravlja traži pojam placebo dobiće gotovo 160.000 ponuda. O nocebu se tu nalazi samo 180 tekstova. O njemu se manje govori, u Nemačkoj tek poslednjih godina, iako on izaziva nešto što niko ne želi, naime strah u podsvesti.

"Ako sam kod Vas utvrdio suženje vratne žile kucavice, koje je neznatno, uvek ćete kad dobijete vrtoglavicu misliti da to ima veze sa suženjem žile“, kaže Magnus Hajer. "A zapravo svako može imati nesvesticu. Ali, Vi se toga nećete moći osloboditi, dijagnoza će ostati kod Vas u podsvesti.“

Ako se neko boji tumora, možda neće dobiti tumor, ali će možda oboleti od nečega drugoga. Ko strahuje od A, kaže Magnus Hajer, neće automatski dobiti bolest A, ali će možda dobiti bolest B, možda neku infekciju.

Nocebo-efekat se potiče brojnim informacijama koje čovek ne može jasno da sortira. Ko u Goolge ubaci pojam "nesvestica" dobiće vrlo različita tumačenja mogućih uzroka. I upute o upotrebi leka navode mnoštvo mogućih nuspojava, čak i ako se one pojavljuju izuzetno retko - recimo u jednom od 10.000 slučajeva. Naime, proizvođači lekova imaju zakonsku obavezu da to navedu.

Ko primeti da moguće nuspojave nekog leka kod njega izazivaju zabrinutost ili čak strah, trebalo bi o tome da razgovara, najbolje s lekarom.

Međutim, i sam razgovor s lekarom može izazvati strah, ako lekar nije vešt u komunikaciji. Loše je ako on pacijenta ne sluša pažljivo, ne gleda ga u oči, ne uzima ga ozbiljno, zastrašuje ga, pretežno negativno govori ili lakomisleno nabacuje loše dijagnoze, pre nego što obavio detaljne analize. Razlog može biti nedostatak vremena ili sklonost lekara da svoje pacijente što je moguće transparentnije i sveobuhvatnije informiše o mogućim rizicima neke terapije ili operacije.

"Ako čoveka nešto boli, trebalo bi, naravno, da ode lekaru", kaže Hajer. "Imaju smisla i određeni preventivni pregledi. Ali, kod nekih stvari treba biti oprezan, recimo kod čitanja uputa za uptrebu leka, medicinskih dijagnoza preko interneta ili nekog medicinskog časopisa. Jer, ne sme se podceniti učinak koji takve informacije mogu imati na našu podsvest".

(MONDO)