Prva simultana petostruka transplatacija bubrega, u kojoj je učestvovalo deset pacijenata, 12 hirurga, 11 anesteziologa i 18 medicinskih sestara, uspešno je obavljena u centru za transplataciju bolnice "Džons Hopkins" u Baltimoru.
"Operacija je trajala 10 sati i odvijala se do kasno u noć u šest operacionih sala istovremeno, a davaoci i primaoci, koji se osećaju dobro, nisu se poznavali pre hirurškog zahvata", rekao je danas portparol centra Erik Vor, javio je AP.
Zanimljivo je što je ovom hirurškom poduhvatu prethodila "akcija spajanja" nekompatibilnih primalaca i dobrovoljnih davalaca organa.
Akcija je podrzumevala to što je svaki pacijent, kome je presadjen bubreg, morao u bolnicu da dovede i osobu koja je izrazila želju da mu da svoj bubreg, ali koja, zbog nepodudaranja tkiva, to nije mogla da učini.
Istovremeno, bolnica se, sa svoje strane, posle obavljenih analiza kompatibilnosti tkiva, postarala da "nabavi" i svog donatora koji se ubacio u poduhvat, kako bi svako dobio bubreg koji mu treba.
Tako je mogla da se napravi, objasnio je Vor, "dobitna kombinacija" i da svaki pacijent dobije baš onaj bubreg koji mu odgovara.
Direktor Centra za transplataciju ove bolnice doktor Robert Montgomeri je pozvao američku javnost na širenje ovakvih akcija, odnosno na "spajanje" nekompatibilnih primalaca i dobrovoljnih davalaca, koje bi mogle spasiti život mnogim ljudima.
On je naglasio da se u većini slučajeva organi uzimaju sa leševa, a ne sa živih ljudi, što umanjuje uspeh operacije i kasnije rehabnilitacije pacijenta.
Montgomeri je, pak, rekao da bi ovakve akcije "zamene bubrega" mogle da pruzrokuju i etičke probleme, jer u SAD postoji zakon kojim se zabranjuje primanje bilo kakvih vrednosti za dat organ.
On je zaključio da je neophodno da se na nivou države donese jasan zakon koji će regulisati proceduru transplatacije organa, kako bi se izbegle zamke "quid pro quo", odnosno "usluge za uslugu".
(Tanjug)
"Operacija je trajala 10 sati i odvijala se do kasno u noć u šest operacionih sala istovremeno, a davaoci i primaoci, koji se osećaju dobro, nisu se poznavali pre hirurškog zahvata", rekao je danas portparol centra Erik Vor, javio je AP.
Zanimljivo je što je ovom hirurškom poduhvatu prethodila "akcija spajanja" nekompatibilnih primalaca i dobrovoljnih davalaca organa.
Akcija je podrzumevala to što je svaki pacijent, kome je presadjen bubreg, morao u bolnicu da dovede i osobu koja je izrazila želju da mu da svoj bubreg, ali koja, zbog nepodudaranja tkiva, to nije mogla da učini.
Istovremeno, bolnica se, sa svoje strane, posle obavljenih analiza kompatibilnosti tkiva, postarala da "nabavi" i svog donatora koji se ubacio u poduhvat, kako bi svako dobio bubreg koji mu treba.
Tako je mogla da se napravi, objasnio je Vor, "dobitna kombinacija" i da svaki pacijent dobije baš onaj bubreg koji mu odgovara.
Direktor Centra za transplataciju ove bolnice doktor Robert Montgomeri je pozvao američku javnost na širenje ovakvih akcija, odnosno na "spajanje" nekompatibilnih primalaca i dobrovoljnih davalaca, koje bi mogle spasiti život mnogim ljudima.
On je naglasio da se u većini slučajeva organi uzimaju sa leševa, a ne sa živih ljudi, što umanjuje uspeh operacije i kasnije rehabnilitacije pacijenta.
Montgomeri je, pak, rekao da bi ovakve akcije "zamene bubrega" mogle da pruzrokuju i etičke probleme, jer u SAD postoji zakon kojim se zabranjuje primanje bilo kakvih vrednosti za dat organ.
On je zaključio da je neophodno da se na nivou države donese jasan zakon koji će regulisati proceduru transplatacije organa, kako bi se izbegle zamke "quid pro quo", odnosno "usluge za uslugu".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.