Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) u slavi 60 godina rada u više od 160 zemalja i teritorija gde promoviše i štiti prava dece i žena.
UNICEF je osnovan 11. decembra 1946. godine da bi obezbedio hranu, odeću i zdravstvenu zaštitu za decu u Evropi koja su bila suočena sa gladju i bolestima posle pet ratnih godina, a već tokom 1947. broj dece kojoj je pomoć bila neophodna iznosio je 20.000.000.
Završetkom posleratne krize u Evropi, UNICEF je preuzeo drugi veliki zadatak - da poboljša veoma teške uslove u kojima je stotine miliona dece živelo u zemljama u razvoju.
Generalna skupština UN je 1959. godine usvojila Deklaraciju o pravima deteta koja definiše prava dece na zaštitu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i dobru ishranu. Konvencija o pravima deteta usvojena je 1989. godine i postala najšire i najbrže prihvaćen medjuunarodni ugovor o ljudskim pravima u istoriji.
UNICEF je postao vodeća "sila" koja pomaže izgradnji sveta u kome će sva prava deteta biti ostvarena, ima globalni autoritet da utiče na donosioce političkih odluka, kao i na raznovrsne partnere na lokalnim nivoima koji pretvaraju najinovativnije ideje u stvarnost.
Sve to doprinelo je da UNICEF dobije Nobelovu nagradu za mir 1965. godine za "promovisanje bratstva medju narodima".
UNICEF je osnovan 11. decembra 1946. godine da bi obezbedio hranu, odeću i zdravstvenu zaštitu za decu u Evropi koja su bila suočena sa gladju i bolestima posle pet ratnih godina, a već tokom 1947. broj dece kojoj je pomoć bila neophodna iznosio je 20.000.000.
Završetkom posleratne krize u Evropi, UNICEF je preuzeo drugi veliki zadatak - da poboljša veoma teške uslove u kojima je stotine miliona dece živelo u zemljama u razvoju.
Generalna skupština UN je 1959. godine usvojila Deklaraciju o pravima deteta koja definiše prava dece na zaštitu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, bezbednost i dobru ishranu. Konvencija o pravima deteta usvojena je 1989. godine i postala najšire i najbrže prihvaćen medjuunarodni ugovor o ljudskim pravima u istoriji.
UNICEF je postao vodeća "sila" koja pomaže izgradnji sveta u kome će sva prava deteta biti ostvarena, ima globalni autoritet da utiče na donosioce političkih odluka, kao i na raznovrsne partnere na lokalnim nivoima koji pretvaraju najinovativnije ideje u stvarnost.
Sve to doprinelo je da UNICEF dobije Nobelovu nagradu za mir 1965. godine za "promovisanje bratstva medju narodima".
UNICEF u Srbiji
Od osnivanja istorija UNICEF-a neraskidivo je vezana za Srbiju i tadašnju Jugoslaviju. Prva pošiljka pomoći upućena je tadašnjoj FNRJ tokom zime 1947/1948. godine kada je 6.000.000 dece i majki dobilo po jedan obrok dnevno.
Već iduće godine, FNRJ je bila prva evropska zemlja koja je, kao članica UN, uspostavila Komisiju za pomoć UNICEF-u i narednih 50 godina Jugoslavija je bila redovni donator humanitarnog fonda te agencije.
Jugoslavija je od 1948. godine imala svoje predsednike Komisije za saradnju s UNICEF-om, medju kojima su Nevenka Novaković, Liza Popoljec, profesor Stevan Baljošević iz Prištine, a kasnije Margit Savović i poslednj na toj funkciji Nada Korać.
Naši rok muzičari su krajem osamdesetih godina prošlog veka organizovali koncert pod nazivom "YU-rok misija" od čijeg prihoda je pomoć otišla za decu Afrike.
Program UNICEF-ovih dečjih čestitki, započet 1947. godine kada je prvi put štampan crtež devojčice Jitke Simkove iz Čehoslovačke, prihvatili su mnogi umetnici u svetu.
Iz tadašnje Jugoslavije prvi crtež koji je završio na UNICEF-ovoj čestitki bio je crtež Radomira Stevića-Rasa, a potom su se u akciju sakupljanja pomoći za decu sveta uključili i umetnici čuvene škole naivnog slikarstva iz Kovačice.
Ratna zbivanja na prostoru bivše SFRJ, krajem devedesetih godina, izazvala su humanitarnu krizu u kojoj su žene i deca postali najveće žrtve, pa je UNICEF u Beogradu ponovo otvorio svoju kancelariju 1992.
Kancelarija UNICEF-a od tada radi neprekidno, čak i tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je UNICEF otvorio sva svoja skladišta i magacine i celokupne rezerve dao na korišćenje ugroženom stanovništvu, pre svega, deci.
Od 2000. godine, UNICEF se orijentisao ka podršci reformama, izgradnji kapaciteta i aktivnom učešću dece i porodica i radi u bliskoj saradnji s partnerima na promovisanju pristupa zasnovanom na poštovanju ljudskih prava.
UNICEF danas u 60 škola u Srbiji sprovodi programe "Škola bez nasilja", program podrške ranom razvoju dece i promovisanju dojenja, uključen je u programe reforme sistema maloletničkog pravosudja.
Obeležavanje 60 godina prisustva UNICEF-a u Srbiji proteklih desetak dana obavljano je pod sloganom "Sećanje na prošlost - pogled u budućnost".
"Cilj UNICEF-a je da odavde ode, što znači da Srbija ponovo postane zemlja koja će biti toliko razvijena da će moći, kao nekada, da pomaže UNICEF-u, a ne UNICEF njoj", kažu u kancelariji UNICEF-a u Beogradu.
(Beta)
Već iduće godine, FNRJ je bila prva evropska zemlja koja je, kao članica UN, uspostavila Komisiju za pomoć UNICEF-u i narednih 50 godina Jugoslavija je bila redovni donator humanitarnog fonda te agencije.
Jugoslavija je od 1948. godine imala svoje predsednike Komisije za saradnju s UNICEF-om, medju kojima su Nevenka Novaković, Liza Popoljec, profesor Stevan Baljošević iz Prištine, a kasnije Margit Savović i poslednj na toj funkciji Nada Korać.
Naši rok muzičari su krajem osamdesetih godina prošlog veka organizovali koncert pod nazivom "YU-rok misija" od čijeg prihoda je pomoć otišla za decu Afrike.
Program UNICEF-ovih dečjih čestitki, započet 1947. godine kada je prvi put štampan crtež devojčice Jitke Simkove iz Čehoslovačke, prihvatili su mnogi umetnici u svetu.
Iz tadašnje Jugoslavije prvi crtež koji je završio na UNICEF-ovoj čestitki bio je crtež Radomira Stevića-Rasa, a potom su se u akciju sakupljanja pomoći za decu sveta uključili i umetnici čuvene škole naivnog slikarstva iz Kovačice.
Ratna zbivanja na prostoru bivše SFRJ, krajem devedesetih godina, izazvala su humanitarnu krizu u kojoj su žene i deca postali najveće žrtve, pa je UNICEF u Beogradu ponovo otvorio svoju kancelariju 1992.
Kancelarija UNICEF-a od tada radi neprekidno, čak i tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je UNICEF otvorio sva svoja skladišta i magacine i celokupne rezerve dao na korišćenje ugroženom stanovništvu, pre svega, deci.
Od 2000. godine, UNICEF se orijentisao ka podršci reformama, izgradnji kapaciteta i aktivnom učešću dece i porodica i radi u bliskoj saradnji s partnerima na promovisanju pristupa zasnovanom na poštovanju ljudskih prava.
UNICEF danas u 60 škola u Srbiji sprovodi programe "Škola bez nasilja", program podrške ranom razvoju dece i promovisanju dojenja, uključen je u programe reforme sistema maloletničkog pravosudja.
Obeležavanje 60 godina prisustva UNICEF-a u Srbiji proteklih desetak dana obavljano je pod sloganom "Sećanje na prošlost - pogled u budućnost".
"Cilj UNICEF-a je da odavde ode, što znači da Srbija ponovo postane zemlja koja će biti toliko razvijena da će moći, kao nekada, da pomaže UNICEF-u, a ne UNICEF njoj", kažu u kancelariji UNICEF-a u Beogradu.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.