U svetu blizu milijardu ljudi pati od neuroloških oboljenja, od epilepsije do Alćajmerove bolesti, ističe se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja upozorava da će taj broj samo rasti sa daljim starenjem stanovništva.

Stručnjaci predvidjaju da će se broj ljudi koji pati od Alćajmerove bolesti i drugih vrsta demencija, a kojih danas ima oko 24,3 miliona, ubuduće udvostručavati svakih 20 godina, a da će taj trend najviše pogoditi razvijene zemlje, stoji u izveštaju pod naslovom "Neurološki poremećaji: izazovi za zdravlje ljudi".

U neurološke bolesti naučnici ubrajaju i poremećaje moždane cirkulacije koji izazivaju glavobolje, neuroinfekcije, Parkinsonovu bolest, moždane udare, multipleks sklerozu, od kojih svake godine umre 6,8 milion ljudi.

U svom izveštaju agencija Ujedinjenih nacija naglašava potrebu da lečenje neuroloških bolesti postane deo osnovnog zdravstvenog lečenja kako bi ova vrsta poremećaja mogla da budu otkrivena i lečena na vreme.

Neurološke bolesti predstavljaju pretnju za osobe svih starosnih doba, nezavisno od pola, stepena obrazovanja ili visine prihoda svuda u svetu. Medjutim, primetan je značajan broj obolelih u zemljama u kojima je veći deo populacije stariji od 65 godina, a to su najčešće razvijene zemlje, navela je Rita Levi-Montalčini, dobitnica Nobelove nagrade za medicinu 1986.

Neke od ovih bolesti izazivaju paralizu, druge gubitak pamćenja i ostale kognitivne probleme, probleme u ponašanju poput nemogućnosti kontrole besa kao i probleme u govoru.

Medjutim, nedovoljno razvijeni zdravstveni sistemi, nedostatak obučenog osoblja i osnovnih lekova, kao i tradicionalna verovanja koja stigmatizuju mnoge bolesti, produbljuju jaz u pogledu medicinske pomoći izmedju bogatih i siromašnih zemalja.

Stanovništvo u zemljama u razvoju ima "ograničen ili nikakav pristup terapeutskim službama", ističe se u izveštaju.

Tako na primer oko 50 miliona ljudi u svetu boluje od epilepsije, a najveći broj njih živi u zemljama u razvoju gde ne dobijaju nikakvu negu uprkos postojanju efikasnih načina lečenja koji nisu preterano skupi. Ti ljudi najčesće imaju podršku samo od članova svojih porodica koji im pomažu u svakodnevnom životu.

(Tanjug)