"Celu noć sam proveo pored njih i Miloš Gajić je stabilan, ali sa drugim pacijentom smo imali tešku borbu celu noć. On je nestabilan, ima mnogo drugih bolesti organa, ali se nadam da će se oporaviti i dočekati transplantaciju srca", rekao je prof. Ristić.
On je naglasio da je srčanja snaga Imeri Hamdije bila svega 10 odsto, da je imao osam litara vode u trbuhu, da nije mogao da sedi, kao i da ima cirozu jetre, hroničnu opstruktivnu bolest pluća.
Prof. Ristić je ukazao da je ugradnjom ovih pumpi otvorena nova era kardiohirurgije u Srbiji. Veštačke pumpe se, kako kaže, ugrađuju pacijentima koji imaju srčanu slabost i čekaju na transplantaciju ovog organa.
"Donora nema, godišnje se u svetu uradi oko 5.000 transplantacija srca, a potreba je za 50.000. Onih 45.000 su osuđeni da čekaju i većina njih na žalost umre i ne stigne da dobije srce", naglasio je Ristić.
On je rekao da je medicina našla rešenje za pacijente koji čekaju transplantaciju srca, a to su veštačke pumpe koje pomažu da se život produži i da se dočeka dan kada će biti urađena transplantacija.
Postoji, kako kaže, nekoliko vrsta pumpi, ima i onih sa kojima pacijent može da živi desetak godina.
One se primenjuju zadnjih tridesetak godina, samo što su, kako objašnjava prof. Ristić, ranije bile kabaste, pacijent je morao da leži u bolnici, aparati su bili pored kreveta, kao friužider.
"Danas se pumpe ugrađuju u grudni koš, pacijenti šetaju, žive normalan život, sa baterijama koje nose u torbi, koje su teške oko tri kilograma. Moraju samo da vode računa da uvek imaju rezervne baterije", zaključio je Ristić.
(Tanjug)
On je naglasio da je srčanja snaga Imeri Hamdije bila svega 10 odsto, da je imao osam litara vode u trbuhu, da nije mogao da sedi, kao i da ima cirozu jetre, hroničnu opstruktivnu bolest pluća.
Prof. Ristić je ukazao da je ugradnjom ovih pumpi otvorena nova era kardiohirurgije u Srbiji. Veštačke pumpe se, kako kaže, ugrađuju pacijentima koji imaju srčanu slabost i čekaju na transplantaciju ovog organa.
"Donora nema, godišnje se u svetu uradi oko 5.000 transplantacija srca, a potreba je za 50.000. Onih 45.000 su osuđeni da čekaju i većina njih na žalost umre i ne stigne da dobije srce", naglasio je Ristić.
On je rekao da je medicina našla rešenje za pacijente koji čekaju transplantaciju srca, a to su veštačke pumpe koje pomažu da se život produži i da se dočeka dan kada će biti urađena transplantacija.
Postoji, kako kaže, nekoliko vrsta pumpi, ima i onih sa kojima pacijent može da živi desetak godina.
One se primenjuju zadnjih tridesetak godina, samo što su, kako objašnjava prof. Ristić, ranije bile kabaste, pacijent je morao da leži u bolnici, aparati su bili pored kreveta, kao friužider.
"Danas se pumpe ugrađuju u grudni koš, pacijenti šetaju, žive normalan život, sa baterijama koje nose u torbi, koje su teške oko tri kilograma. Moraju samo da vode računa da uvek imaju rezervne baterije", zaključio je Ristić.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.