Mišljenje u vezi sa kafom je podeljeno - jedni smatraju da je dobro piti kafu jer podiže pritisak i drži nas budnim, dok je za druge to samo još jedan štetan napitak koji bi trbalo izbegavati, posebno ako patite od stomačnih tegoba.

A zapravo su u pravu i jedni i drugi.

Zahvaljujući kafeinu, kafa je prirodni stimulans. Ako je pijete previše možete se osećati napetim i nervoznim. Kafa može da poveća krivni pritisak, a kafein stvara blagu zavisnost. Medjutim, prema jednom nedavno sprovedenom istraživanju, umereno konzumiranje kafe, nekoliko šoljica dnevno, može da bude od zdravstvene koristi i čak da smanji opasnost od nekih ozbiljnih bolesti.

“U svetu je sprovedeno oko 16 studija o povezanosti kafe i dijabetesa tip dva. Pokazalo se da ljudi koji piju 4 do 5 šoljica kafe dnevno imaju manje šanse da obole od šećerne bolesti”, kaže doktor Rob Van Dam, sa Harvardskog univerzitet, a prenosi "Glas Amerike“ (VOA News)

Na Konferenciji za eksperimentalnu biologiju, nedavno održanoj u Vašingtonu, Van Dam je rekao da istraživačima nije lako da razdvoje uticaj kafe od drugih faktora rizika, kao što su gojaznost, način ishrane i fizičke vežbe. Pre oko dve decenije, jedna studija je navodno pronašla vezu izmedju kafe i raka pankreasa.

Medjutim, stotine drugih studija pokazalo je da oni koji redovno piju kafu imaju manje šanse da obole od raznih vrsta raka, počevši od raka debelog creva. Ali, ima i drugih reagovanja. Doktor Lenora Arab kaže da neka istraživanja ukazuju da žene u drugom stanju koje piju kafu možda izlažu svoju nerodjenu decu riziku od dečije leukemije. Konzumacija kafe bi takodje mogla da poveća opasnost i od raka stomaka.

Zato eksperti preporučuju da u kafi, kao i mnogim drugim stvarima, treba uživati umereno.
Gajenje kafe je započelo na arapskom poluostrvu oko 1100. godine.

Predanje kaže da je sve počelo kada je jedan pastir u Etiopiji primetio je da su mu koze bile živahnije kada su sa lišćem brstile i kafena zrna, pa ih je i sam probao.

U 16. veku na kafu se gledalo sa podozrenjem od strane hriščanskog establišmenta, tada predvodjenog papom Klementom osmim.

Papa je zatražio da se upoteba kafe osudi zbog toga što su je pili muslimani, pa su je smatrali djavolskim pićem.

Medjutim, pošto ju je jednom probao, papa je odlučio da je kafa ipak dobro piće jer je mogla da održava monahe u budnom stanju tokom dugih noćnih molitvi.

(MONDO)