Brzi hod ili džogiranje zaista umiruju nervne ćelije u mozgu, odnosno deluju tako da se nakon ovih aktivnosti osećate potpuno relaksirano.

Naučnici odavno tvrde da fizička aktivnost pomaže u borbi protiv anksioznosti i depresije, ali način rada mozga u stresnim situacijama još uvek nije potpuno razjašnjen. Da bi otkrili nešto više o tome, naučnici su eksperimente vršili na miševima.

Pokazalo se da se prilikom kretanja miševa u mozgu aktiviraju i neuroni odgovorni za osećaj smirenosti.

Istraživanje se radilo na dve odvojene grupe ovih životinja. Jedna grupa je imala fizičku atktivnost, a druga ne, da bi nakon toga uporedili količinu ćelija koja se formirala u mozgu.

Mozak fizički aktivnih životinja imao je veliki broj novih neurona, koji zaustavlja rad određenih ćelija, a pospešuje neurone odgovorne za uzbuđenje. Mlade moždane ćelije imaju veću snagu da proizvedu uzbuđenje nego što je to slučaj sa starijim ćelijama. To znači, tvrde istraživači, da bi fizička aktivnost trebalo negativno da utiče na anksioznost.

Međutim, vežbanje ojačava mehanizam  koji sprečava moždane ćelije da se "zapale" i održava ih mirnima.

Da bi veštački stvorili stresnu situaciju i videli šta se dešava sa moždanim ćelijama, naučnici su miševe stavljali u hladnu vodu. "Umirujući" neuroni kod fizički aktivnih životinja ubrzo su oslobođeni kao reakcija na stres.

Rezultat istraživanja sprovedenog na miševima je da, fizička aktivnost pomaže u borbi protiv stresa, a veruje se da isto deluje i na ljudski mozak, piše "Dejli mejl".

Dakle, šetnja, brzi hod, trčanje ili neki drugi vid fizičke aktivnosti, mogu biti korisni u borbi protiv stresa, a svakako i za zdravlje čitavog organizma.