Dešava se da bolno mesto za samo nekoliko sati natekne i da se upale limfne žlezede, a da osoba uopšte ne oseti ubod mušice zbog toga što se u njenoj pljuvački nalazi anestetik.

Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine, objašnjava da svake nedelje u ordinaciju dođe po nekoliko pacijenata uplašenih zbog ujeda buba i otoka na bolnom mestu.

"Niko ne može sa sigurnošću da kaže kako izgleda buba koja ih je ujela, jer se to uglavnom dogodi noću kada spavaju. Oni koji osete ubod objašnjavaju da ih je samo nešto pecnulo. Najčešća je pojava otoka na nogama sa crnom tačkom u sredini, a pacijenti imaju i visoku temperaturu. Terapija mora da se uzima sedam dana", kaže za "Politiku" dr Dimitrijević.

"U toku leta je uobičajeno da se ljudi javljaju više zbog ujeda buba", ističe dr Aleksandar Adamović, dermatolog i direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti, a najvažnije je da se vidi da li je otok nastao zbog insekta koji prenose zarazne bolesti.

"Komarci i krpelji mogu da budu opasni, ali ne i bube. Usled uboda bube nastaje lokalna alergijska reakcija. Problem je što mesto uboda veoma svrbi, pa češanjem može da se iskomplikuje. Najopasnije je ako osoba ima gušenje sa alergijom koje ugrožava zdravlje. Važno je da ljudi koriste sredstva za teranje buba, odnosno etarska ulja, preparate sa mentolom, eukaliptusom, anisom...", objašnjava dr Avramović.

Da ujedi buba nisu opasni potvrđuje pukovnik profesor dr Darko Nožić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije, dodajući da mu je jasno da se ljudi uglavnom plaše kada vide da im je oteklo mesto uboda.

"Muve, recimo, mogu da prenesu salmonelu i to tako što najpre slete na zaraženu hranu, a zatim na namirnice koje osoba pojede. Kod ujeda buba daju se lekovi, antibiotici i medikamenti protiv alergija, koje osoba uzima nekoliko dana i nema velikh zdravstvenih problema", dodaje der Nožić.