Doktori u hitnim službama potvrdiće vam da kroz njihova ulazna vrata prođe mnogo više pacijenata posle ponoći, a za to postoji naučno objašnjenje.

Astma, problemi sa srcem, glavobolje, bolesti pluća, samo su neke od bolesti čiji simptomi postaju nepodnošljiviji noću.

Za astmu je karakterističan noćni kašalj koji čak 61 odsto obolelih sprečava da se dobro naspavaju.

Nivoi hormona kao što je kortizol, hormon koji kontroliše stress, menjaju se tokom noći, što utiče na disajne puteve.

Posle ponoći, disanje se usporava, što rezultira manje uspešnim prenosom kiseonika u krvotok i ugljen-dioksida iz organizma.

Spavaće sobe su takođe pune okidača za astmu – prašne u dušecima, jastucima, zavesama i slično.

Takođe, jedna od najbolnijih vrsta glavobolja, poznata i kao "alarm glavobolja" obično počinje oko dva sata posle ponoći.

Ove užasno bolne glavobolje mogu se dešavati iz noći u noć u isto vreme. Toliko su bolne da ih nazivaju i suicidalnim, jer oni koji pate od njih doslovno žele da umru", objasnio je dr Endi doson iz King koledž bolnice.

Čak 50 odsto ljudi koji boluju od migrena je potvrdilo da ih često noću budi bol.

Da li ste znali i da se većina infarkta dogodi u ranim jutarnjim časovima? Ta činjenica se objašnjava tvrdnjom da trombociti postau lepljiviji i skloniji stvaranju trombova.

"Takođe, efekat lekova uzetih prethodnog dana u noćno doba počinje da slabi", ističe Martin Kovi, professor kardiologije na Imperijalnom koledžu u Londonu.

Mnogi pacijenti se žale da im se prehlada tokom noći takođe pogoršava.

Objašnjenje leži u veoma jednostavnoj činjenici – horizontalnom položaju u kojem spavamo. Disajni putevi, koji su ionako delimično zakrčeni zbog prehlade, postaju još manje prohodni u ležećem položaju, pa dolazi do kašlja i gušenja.