Time što je sredinom novembra Republički fond zdravstvenog osiguranja ovaj kontrast, koji se nalazio samo na listi lekova za bolničku primenu, stavio i na tzv. D listu, problem nije rešen. Samo su stvoreni preduslovi da zdravstvene ustanove same uvezu barijum-sulfat. U bolnicama, međutim, tvrde da je to komplikovano.
"Barijum-sulfat niko ovde ne proizvodi, niti ijedna firma ima registrovan lek", kaže za "Novosti" profesor dr Dragan Mašulović, direktor Centra za radiologiju i magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije.
"Kad pacijenti nabave ovo kontrastno sredstvo iz BiH ili Bugarske, ne usuđujemo se da ga koristimo. Jer, mi zapravo ne znamo šta je u tim pakovanjima i kakve bi reakcije kod pacijenta moglo da izazove."
U mnogim bolnicama barijum-sulfata nema godinu dana. I cena je povećana u maju prošle godine. Tada je iz "Zorka farma hemije" najavljeno da će snabdevanje ovim kontrastom biti redovno, ali nije.
Barijum-sulfata nema ni u apotekama, a ni u privatnim klinikama. Uredbom Vlade je predviđeno da RFZO od januara ove godine sprovodi centralizovane javne nabavke robe i usluga. To znači da je i nabavka barijum-sulfata u obavezi RFZO.
"Ima pacijenata koji zbog koronarne bolesti ili srčane aritmije ne mogu da se podvrgnu endoskopiji", kaže profesor dr Nikola Milinić, načelnik Odeljenja gastroenterologije u KBC "Bežanijska kosa". "Iako endoskopija omogućava i dijagnostiku i uzimanje isečka, rendgenski snimak je, ipak, nezamenljiv."
Ljiljan Đaković, predsednik Udruženja obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, kaže da nestašica barijum-sulfata pokazuje kolika je nebriga:
"Ta dijagnostička metoda je jeftinija od drugih, ali u tome je, izgleda, i problem. Jer, kod nas često nedostaje baš ono što ne košta mnogo, jer nekome se ne isplati da snabdevanje bude redovno".