Istraživači Instituta za pokazatelje i ocenu zdravlja Vašingtonskog univerziteta navode da cigarete konzumira skoro milijardu ljudi.

Najveću štetu po zdravlje cigarete nanose stanovništvu Grčke, Irske, Italije, Japana, Kine, Rusije, Švajcarske i Urugvaja. Stanovnici ovih zemalja češće od drugih umiru od bolesti pušenja.

Svakog dana u svetu tri od deset muškaraca i jedna od 20 žena počinju jutro cigaretom. Za nekog je to sredstvo za smanjivanje stresa, za nekoga oblik dijete, a za nekog jednostavno način života.

Pošto duvanska produkcija izaziva narkotičku zavisnost, ljudi vrlo brzo padaju u tu zamku i ne mogu da se oslobode, upozoravaju lekari.

Po pravilu, tri do četiri osobe od stotinu može da ostavi pušenje. Dakle, reč je o gotovo doživotnoj zavisnosti.

Nikotin ulazi u dubinske mehanizme ljudske svesti, njegovu psihu. Čovek čitav život ostaje bivši pušač sa rizikom od recidiva.

Prema statistici, najviši procenat pušača je u Istočnom Timuru, 61 odsto, a na drugom mestu je Indonezija.

Naučnici još nisu detaljno utvrdili prirodu nikotinske zavisnosti, a hipotezu o genetskoj predisponiranosti za pušenje ne podržavaju svi u naučnim krugovima.

Vodeći uzrok pušenja je, smatraju mnogi naučnici, "socijalna programiranost svesti" na potrošnju duvana, odnosno reklama skrivena u medijima.

Filmski junaci puše, režiseri puše, u muzičkim spotovima se takođe koristi nikotin... Postepeno, u ljudskoj svesti formira se pozitivan odnos prema duvanu.

Drugi uzrok je dostupnost duvanskih proizvoda, a treći je nikotin kao sastavni dio duvanskog dima, koji je narkotik. Zavisnost od nikotina je jača nego od marihuane i kokaina, tvrde naučnici.

Ipak, pozitivni pomaci postoje. U poslednjih 50 godina stanovništvo Zemlje je dostiglo cifru od sedam milijardi. U tom kontekstu, uvećanje broja pušača ide mnogo sporijim tempom.