Naučnici sa Univerziteta Teksas Kristijan straživali su vezu između brzine jedenja i unosa kalorija. Oni su učesnike ispitivali o osećaju gladi i sitosti pre i posle brzo i sporo pojedenih obroka i koliko su vode popili.
Kod sporih obroka, ljudima je sugerisano da zamisle da nemaju vremenskih ograničenja, da uzimaju manje zalogaje, pažljivo žvaću, prave pauze i odmaraju vilicu između svakog zalogaja.
Kod brzih obroka im je rečeno da za zamisle da su u žurbi, da uzimaju velike zalogaje, brzo žvaću, ne pauziraju i ne odmaraju vilicu.
Kada su jeli sporo, unosili su u proseku 88 kalorija manje nego kada su jeli brzo.
Profesorka Mina Šah kaže da "usporavanje brzine jedenja vodi do značajnog smanjenja unošenja energije u grupi normalne telesne težine, ali ne i kod gojaznih osoba".
Obe grupe su potvrdile da manje osećaju glad od onih koji su jeli brzo.
U obe grupe nivo gladi je bio znatno manji 60 minuta posle početka obroka u poređenju s onima koji su jeli brzo.