Rezultati nove, velike studije, koja je pre nekoliko dana objavljena u medicinskom časopisu "Plos one", koji izdaje američki Nacionalni institut za zdravlje, ukazuju na veliki rizik da muškarci koji uzimaju ove hormone dobiju srčani udar.

Studija je obuhvatila 56.000 starijih i sredovečnih muškaraca, koji su dobijali testosteron, između 2008. i 2010. godine, a fokusirala se na stopu smrtnosti u godini pre uzimanja ovog hormona i tri meseca posle korišćenja. Muškarci stariji od 65 godina imaju dvostruko veći rizik da dobiju srčani udar, a ista opasnost preti i onim mlađima, ako u svojoj istoriji bolesti već imaju neku dijagnozu oboljenja srca i krvnih sudova.

Profesor dr Aleksandar Milošević, urolog i seksolog iz beogradskog Kliničko-bolničkog centra "Zvezdara", kaže da u njegovu ordinaciju dolazi mnogo pacijenata sa željom da dobiju testosterone i da to ni za ovdašnje muškarce odavno više nije tabu tema.

"Obavešteni i obrazovani muškarci ga češće koriste, ali testosteron je izuzetno opasan ako se ne daje strogo prema indikacijama",  kaže za "Politiku" dr Milošević.

On objašnjava da dok žene kao menopauzu vrlo jasno prepoznaju stanja kada počne da im opada nivo ženskih hormona i kada blaže doživljavaju prve znake starenja, dotle je taj proces kod muškaraca – mnogo podmukliji.

"Posle četrdesete godine, kod muškarca se polako smanjuje nivo testosterona u organizmu, što dokazano ubrzava proces starenja. Ubrzava se proces ateroskleroze, problemi sa prostatom, ali se promene vide i pred ogledalom: slabi mišićna masa i vide se znaci starenja. Takođe, slabi i libido, seksualna želja. Sve to negativno utiče na psihu muškarca i njegov kvalitet života i često ga dovodi u depresiju. Odgovarajuća primena preparata testosterona po savetu tima lekara, uz odgovarajuće kontrole i analize je fenomenalna terapija za, grubo rečeno, mušku menopauzu, odnosno andropauzu", kaže dr Milošević.

On se slaže sa rezultatima najnovije studije koja poziva na veći oprez pri prepisivanju ovih hormona.

"Problem nastaje kada se hormoni ne primene blagovremeno, nego kod ljudi koji su prešli 70 godina, jer tada nastaje opasnost da se takav pacijent 'šokira' testosteronom, pošto se organizam već privikao na niske količine testosterona. To dovodi do različitih zdravstvenih problema, ali i gubljenja osećaja za realnost. Na primer, čovek dobija veću energiju i seksualnu želju, a njegovo srce je već oštećeno i tada, naravno, može da dođe do infarkta. Ili, oseća veću želju da potrči i da bavi se sportom, a onda može doći do preloma kuka",  upozorava dr Milošević.

On smatra da je jedini pravi način da muškarci najkasnije do pedesete godine potraže savet lekara.

"To su godine koje se u životu muškarca već smatraju blagim prelazom između mladosti i jeseni života, da ne kažem starosti. Ako primeti da postaje blago depresivan, da gubi snagu ili volju za životom, ali i uoči neke srčane ili druge zdravstvene probleme, savet endokrinologa i urologa je obavezan", kaže dr Milošević.

On podseća i da je do 1900. godine prosečan životni vek je bio 50 godina, a danas je u Srbiji nažalost samo oko 71. godine, a u Norveškoj 82.

"Problem je što se ljudima danas produžila starost, a ne mladost, ali uz pravu primenu određenih hormona i lekova, mnogi produžavaju svoju mladost. Ako se blagovremeno krene sa primenom testosterona, onda se smanjuje rizik od infarkta. Opasno je kada se kasno i naglo krene u nadoknadu hormona testosterona, jer se povećava masa mišića i energija, a srce to ne može da prati", kaže dr Milošević.

Kada neko po ovaj hormon kod lekara dođe u kasnim godinama, ovaj preparat bi mogao dobiti samo ako je u potpunosti zdrav, i to u blagim, niskim dozama, uz kontrolu srca i mišića.

"Postoje, međutim, situacije kada se pacijentu kaže da zaboravi na testosterone, kada ima jasno srčano oboljenje ili bolest krvnih sudova. Tu nema mesta za njihovu primenu. Ako čovek ima karcinom ili neko drugo oboljenje prostate, takođe nema svrhe davati testosteron", kaže na kraju ovaj urolog.