Naime, novo istraživanje pokazalo je da sedenje povećava rizik od invaliditeta u starosti. Grupa učesnika studije, starijih od 60 godina, provodila je dve trećine dana, odnosno oko devet sati dnevno, sedeći.

Veza između invaliditeta i sedenja bila je jednako prisutna i kod onih učesnika studije koji nisu gojazni i nemaju drugih zdravstvenih problema.

Invaliditet nije retkost kod ljudi koji veći deo vremena provode sedeći. Istraživači su otkrili da svaki sat sedenja kod ljudi starijih od 60 godina za 50 odsto povećava šanse za nastanak zdravstvenih problema koji bi mogli rezultirati invaliditetom.

Takođe, fizička neaktivnost čini nas gojaznima. Razne studije pokazale su da su ljudi čiji posao podrazumeva višesatno sedenje gojazniji od onih koji su fizički aktivniji. O tome koliko smo fizički neaktivni govori i podatak da danas u proseku trošimo od 120 do 140 kalorija dnevno manje nego što su trošili ljudi pre 50 godina.

Osim toga, sedenje povećava i rizik od srčanog udara. Istraživači su analizirali životne stilove više od 17.000 muškaraca i žena u vremenskom periodu od 13 godina i otkrili da oni koji veći deo dana provode sedeći imaju 54 odsto veće šanse da umru od srčanog udara.

Sedenje utiče i na mentalno zdravlje. Učesnici studije čije radno mesto podrazumeva višesatno sedenje, slabijeg su mentalnog zdravlja od onih čiji posao uključuje više fizičke aktivnosti.

Fizička neaktivnost povećava rizik od hroničnih bolesti. Istraživanje u kome je učestvovalo 63.048 Australijanaca pokazalo je da ljudi koji dnevno sede više od četiri sata imaju veće šanse da obole od hroničnih bolesti srca i dijabetesa.

Sedenje takođe povećava i rizik od bolesti bubrega i kolorektalnog kancera.

Nakon ovakvih rezultata različitih istraživanja, ne čudi ni to što je životni vek onih koji veći deo dana provode sedeći, kraći. Studija sprovedena 2011. godine pokazala je da svaki sat koji ljudi stariji od 25 godina provedu sedeći, smanjuje njihov životni vek za 22 minuta!