"Prilično je teško razgraničiti stres i anksioznost, ali najvažnije je obratiti pažnju na emocije i njihov uticaj na telo. Takođe, bitno je razmisliti o tome zašto se te emocije javljaju, šta ih izaziva", objašnjava psihijatar sa Stenford univerziteta, Dejvid Špigel.

Stres i anksioznost često imaju slične fizičke simptome - osećaj uznemirenosti, ubrzan rad srca i disanje, napetost u mišićima. Ipak, kod anksiznosti može doći do napada panike, što za posledicu ima glavobolju ili bol u grudima.

Uzrok akutnog stresa se bitno razlikuje od uzroka anksioznosti. "Kada ste pod stresom, znate tačan razlog zašto ste zabrinuti ili uznemireni, dok kod anksioznosti najčešće ne možete da tačno definišete šta je izaziva", objašnjava dr Špigel. "Na kraju, postajete anksiozni zbog same anksioznosti".

Anksioznost često dolazi od straha, kao unutrašnjeg osećanja. Različite fobije mogu da dovedu do toga da osoba doživi napad panike kada se suoči sa onim što taj strah izaziva. "Anksizonost pretvara strah u osećanje, a ljudi koji su anksiozni izbegavaju da se suoče sa onim što taj strah izaziva, iako to uglavnom pogoršava situaciju", smatra Špigel.

Većinu akutnog stresa uzrokuju događaji, a ne osećanja osobe. "Kada je reč o stresu, uglavnom znate sa čime se suočavate - sa rokom na poslu, računima, pakovanjem za putovanje, selidbom...", kaže dr Špigel. On savetuje da izbegavate da radite više stvari istovremeno kako biste umanjili stres, ali i da napustite ideju da bi trebalo da se vi pobrinete za sve. "Radite nešto što možete, koliko možete i nagradite sebe na neki način svaki put kada ostvarite svoj cilj".

Anksioznost i stres često se koriste kao sinonimi, iako su to dva potpuno različita iskustva.

Stres je iskustvo koje doživljavamo u svakodnevnom životu, a povezan je sa osećanjima frustriranosti i nervoze, dok anksioznost dolazi od straha, nemira, brige.

"Ključna razlika između stresa i anksioznosti je osećaj bespomoćnosti. Kada ste pod stresom, suočavate se sa nečim protiv čega možete da se 'borite'. Suočavanjem sa uzrokom stresa, osećaćete se manje bespomoćno", zaključuje dr Dejvid Špigel.