"Svaki ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije, jer nisu svi zaraženi. Na području glavnog grada, procenat zaraženih krpelja kreće se poslednjih godina oko 25 odsto", izjavila je za Tanjug specijalista epidemiologije u Savetovalištu za lajmsku bolest u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda dr Nevenka Pavlović.
"Godišnji izveštaji o kretanju zaraznih bolesti na teritoriji republike pokazali su da lajmska bolest ima najveću učestalost u grupi bolesti koje se prenose putem nekog vektora, u ovom slučaju zaraženog krpelja", izjavila je šef Odeljenja za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Institutu dr Bojana Grgić i dodala da "zasad nema podataka o procentu zaraženosti ovih insekata za teritoriji cele zemlje".
Ona je istakla da je, "u nedostatku specifične mere prevencije u vidu vakcine protiv lajmske bolesti, neophodno edukovati stanovništvo o neophodnosti primene mera lične zaštite u cilju smanjenja rizika zaražavanja".
U Savetovalištu za lajmsku bolest objašnjavaju da bolest najčešće počinje pojavom bezbolnog kružnog crvenila u ravni kože na mestu uboda krpelja, posle jedan dan do mesec dana od uboda, a tu promenu mogu da prate i povišena temperatura i bolovi u mišićima i zglobovima.
Rano otkrivanje i lečenje u ovom stadijumu sprečava napredovanje bolesti.
"Ako pređe u drugi i treći stadijum, lajmska bolest zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce, ali mogu da budu napadnuti i svi ostali organi i sistemi, uz raznovrsne simptome i znakove", navela je dr Nevenka Pavlović, ističući da se bolest kod oko 68 odsto njihovih pacijenata završila u prvom stadijumu.
Njen savet Beograđanima je da, nakon boravka u prirodi, u toku istog dana pregledaju kožu celog tela, ne zaboravljajući kosmati deo glave. U slučaju uboda, krpelja treba izvaditi iz kože što pre, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije.
Skidanje krpelja treba obaviti stručno, najbolje u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, pincetom. Koža se pre toga ne sme premazivati bilo kakvim sredstvom, a nakon vađenja krpelja treba je dezinfikovati alkoholom.
Krpelji najčešće borave na vlatima trave, žbunovitom i drugom rastinju visine do jednog metra, pa se zbog toga preporučuje košenje i uređivanje zelenih površina, izbegavanje boravka u šumovitim, naročito neuređenim područjima, podsetila je dr Pavlović.
Ona je dodala da treba smanjiti površinu kože koja može biti izložena ubodima krpelja, a jedan od načina je nošenje odeće dugačkih rukava i nogavica.
Poželjno je i da garderoba bude svetlih boja, jer to olakšava uočavanje ovog insekta. Posle boravka u prirodi, odeću treba promeniti i oprati, rekla je dr Pavlović.