Za neke ljude je sasvim normalno da imaju stolicu tri puta nedeljno, za druge je normalno do tri puta dnevno a, prema rečima dr Dragane Matić, specijaliste opšte medicine, hronična opstipacija ili zatvor, po definiciji obuhvata nekoliko karakterističnih simptoma.

Matić navodi da su među njima otežano pražnjenje creva, odnosno potreba za većim naporom prilikom pražnjenja, zatim smanjena količina stolice, tvrda i suva stolica i na kraju ritam pražnjenja ređi od tri puta nedeljno.

"Opstipacija retko nosi veliki zdravstveni rizik ako se tretira na odgovarajući način, ali taj problem ne treba ignorisati, jer može dovesti do neprijatnih komplikacija, poput hemoroida ili analnih fisura", ističe dr Matić.

Prema njenim rečima, neki lekovi mogu da utiču na rad creva kao što su, na primer, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, lekovi protiv gorušice koji sadrže aluminijum hidroksid ili kalcijum karbonat, antidepresivi, tablete gvožđa, antikonvulzivni lekovi ili sedativi.

Matić ističe da zatvor sve češće nastaje i kao posledica dugotrajnog uzimanja lekova sa laksantnim (opuštajućim) efektom koji izazivaju osećaj čupanja u crevima, bol u stomaku. Ako se ovi lekovi često koriste, mogu da dovedu do stvaranja navike, "lenjosti" creva i gubitka refleksa za pražnjenjem.

"Postoji i ozbiljna strana opstipacije koja može da ukaže na hipotireodizam (usporen metabolizam), dijabetes, Parkinsonovu bolest ili lupus", objašnjava Matić.

Ona upozorava da, ako osoba primeti da opstipacija traje duže od tri nedelje i ako se smenjuje sa dijarejom, povezana je sa bolovima u stomaku ili nadimanjem, ima krvi u stolici, obavezno treba da se obrati svom lekaru da bi se istražio tačan uzrok.

Matić kaže da je prvi korak ka uspostavljanju boljeg rada creva, pre svega, promena životnih navika, što podrazumeva svakodnevno unošenje namirnica koje predstavljaju veliki izvor celuloznih vlakana.

Među tim namirnicama su integralne žitarice, sveže voće i povrće, a potrebno je unositi i odgovarajuću količinu tečnosti, najmanje dva litra dnevno, i to vodu i prirodne sokove bez dodatog šećera.

"Fizička aktivnost, takođe, stimuliše crevnu peristaltiku, pa se treba truditi da nam svakodnevna aktivnost bude makar polučasovna šetnja", ističe dr Matić.

"Važno je znati da, kada se javi opstipacija, nema potrebe za čekanjem jer, u zavisnosti od vrste simptoma, postoje brojna rešenja koja pacijent može sam da preduzme da bi sebi olakšao tegobe, ali je važno da se obrati lekaru", zaključila je Matić.