Od 1. maja do 30. septembra, RHMZ će upozorenja o mogućem nastupanju perioda sa ekstremno visokim temperaturama objavljivati na svom sajtu, ali će ih prosleđivati i Institutu 'Batut' koji će preduzimati preventivne mere da se rizik po zdravlje stanovništva spreči ili umanji.

Institut će, preko mreže lokalnih zavoda za javno zdravlje, davati uputstva zdravstvenim ustanovama, a najvažnija će biti veza sa domovima zdravlja, gde će pacijenti dobijati savete kako da se zaštite u situacijama kad se očekuju ekstremne klimatske promene, rekla je Tanjugu dr Branislava Matić Savićević iz Instituta "Batut".

Ona je najavila da će prioritet biti zaštita najosetljivijih grupa stanovništva, a to su deca, stari i bolesni.

Na pitanje da li su stručnjaci u svetu identifikovali bolesti koje su povezane sa klimatskim promenama, dr Matić Savićević je odgovorila da je poznato da faktori kao što su promena temperature i procenta vlažnosti vazduha mogu da pogoršaju stanje kod pacijenata sa hroničnim bolestima, pre svega respiratornim i kardio-vaskularnim.

Osim toga, postoji i nova kategorija bolesti čija se pojava povezuje sa promenama klime, među kojima je virus groznice zapadnog Nila, dok se neke druge zaraze koje prenose insekti šire ka geografskim oblastima gde ih ranije nije bilo. U naučnim krugovima se, na primer, procenjuje da bi krpelji uskoro mogli da se presele i u neke od skandinavskih zemalja.

Govoreći o uticaju klimatskih faktora na zdravlje, ona je kao jedan od primera navela i porast broja obolelih od raka kože, koji se smatra posledicom dugotrajnog izlaganja suncu u uslovima povećanog ultravioletnog zračenja.

"Skup eksperata Svetske zdravstvene organizacije (SZO) radi na programu 'Klimatske promene i zdravlje', a sve zemlje u našem okruženju su, na njihovu preporuku, već uvele sisteme ranog upozoravanja stanovništva i monitoringa rizika vezanih za ekstremne klimatske promene", rekla je dr Matić Savićević, koja je nacionalni predstavnik za životnu sredinu i zdravlje u ovoj globalnoj instituciji.

Ona je objasnila da je SZO u 2013. promovisala "ekonomski alat za procenu osetljivosti zdravstvenog sektora na klimatske promene", kojim se matematički i statistički meri da li je jeftinije preduzeti preventivne mere da se spreče ili umanje uticaji klimatskih promena na zdravlje ili plaćati posledice i Srbiji je ponuđeno da bude pilot-zemlja za njegovu primenu.

Za taj projekat je neophodno pripremiti uporedni pregled i analizu podataka o broju obolelih i umrlih u zemlji u prethodnih pet godina, i to u petomesečnom periodu od početka maja do kraja septembra, "koji se smatra najosetljivijim za nastupanje ekstremnih klimatskih uslova", istakla je dr Matić Savićević i dodala da je rad na obradi tih podataka počeo.

Načelnica u Nacionalnom centru za klimatske promene pri RHMZ Jasminka Smailagić ranije je rekla Tanjugu da će meteorolozi, osim toplotnih, najavljivati i ledene talase, koji mogu da se očekuju u razdoblju od 1. novembra do kraja februara.

Ona je objasnila da će Savetodavni bilten na sajtu Zavoda objavljivati prognoze za četiri dana sa većom verovatnoćom, za 10 dana sa manjom verovatnoćom i za tri meseca 'sa izgledima' da dolazi toplotni ili hladni talas.

Intenzivnije praćenje promena klime u Srbiji počelo je od 1984, kad je uočeno da smenjivanje toplih i hladnih talasa postaje jedna od njenih karakteristika.

Nove vesti u vezi sa zdravljem, lepotom, negom kože i kose, ishranom, odgovore lekara na pitanja naših čitalaca... pratite i na Facebook stranici MONDO Klinika.