Nakon nekoliko sekundi izlaganja suncu, koža reaguje proizvodeći melanin. Mnogi misle da sunčanje i taman ten pomažu koži da izgleda sjajnije, zdravije, ali stručnjaci tvrde da zapravo dovodi do promena u teksturi i pigmentaciji, pojave bora, starenju kože i povećava rizik obolevanja od raka kože. Dermatolozi upozoravaju da je svaki način potamnjivanja kože štetan i da, ukoliko baš želite tamniji ten, koristite kreme ili sprejeve za samotamnjenje.

Kako koža tamni

Kada je izložena sunčevoj svetlosti, koža proizvodi melanin, koji je zadužen za izgled tamnijeg tena. Uloga melanina je da zaštiti DNK ćelije od UV oštećenja. Koža zapravo, prilikom sunčanja, pravi tamne pigmente ispod površinskog sloja ćelija, što rezultira tamnijim tenom i dramatično ubrzava proces starenja, upozoravaju stručnjaci. Izloženost suncu takođe signalizira telu da proizvodi više ćelija, čime se povećava sposobnost kože da apsorbuje UV zrake. Verovatno ste primetili i da kada se sunčate, koža već nakon nekoliko trenutaka postane masnija nego inače – razlog za to nije samo toplota, već koža na taj način pokušava da spreči dehidrataciju površinskog sloja.

UVA zračenje

Ovi zraci izazivaju oksidativni stres, što dovodi do toga da melanin brže stvara tamne pigmente. Zbog toga vrlo brzo imate tamniji ten, koji stručnjaci nazivaju kozmetičkim, jer će potrajati tek nekoliko sati ili dana, u zavisnosti od vaše boje kože. S obzirom na to da prilikom UVA zračenja ne dolazi do povećanja proizvodnje melanina, to znači da koža tada nije zaštićena od UVB zraka, kao ni od opekotina od sunca.

"Dublji" ten

Dublji ten, odnosno tamnjenje kože ispod površinskog sloja, izazvano je UVB zracima.  Izloženost ovim zracima dovodi do povećanja proizvodnje melanina, kao reakcije tela na direktno foto-oštećenje izazvano UV zračenjem. U ovom slučaju, koža neće odmah potamneti, ali će tamniji ten doći do izražaja u narednih 72 sata. Ten potamneo na ovaj način biće duže postojan nego onaj dobijen oksidacijom postojećeg melanina (kod UVA zračenja), a takođe i štiti kožu od opekotina i drugih oštećenja mnogo bolje od "kozmetičkih" rešenja za taman ten. Ipak, da bi koža potamnela usled izlaganja UV zracima, pre toga mora doći do foto-oštećenja DNK, što znači da se na taj način ozbiljno oštećuje i koža!

Jedini način da sprečite ovakva oštećenja je da koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitinim faktorom, koje sadrže i antiinflamatorne supstance, antioksidante i oslobađaju vitamine kada je koža izložena suncu.

Opekotine od sunca

Opekotine od sunca nastaju kao odgovor kože na ekstremnu izloženost UV zracima i signal su za oštećenje kože. Lice, vrat i torzo su dva do četiri puta osetljiviji na zračenje od drugih delova tela, pa ih zato češće mažite kremom za sunčanje.

Crvena koža - upozorenje

Prvi signal da je došlo do ozbiljnog oštećenja kože je crvenilo, objašnjavaju dermatolozi. Opekotine će biti najcrvenije u periodu između osam i 12 sati nakon izlaganja suncu, i to je inflamatorna reakcija tela na zračenje, ali i posledica proširenja krvnih sudova od toplote. Takođe, to je i znak za uzbunu, odnosno signal da bi trebalo manje da se izlažete suncu.

Braon koža - oštećenje

Nakon crvenila, koža će postati braon zbog dehidratacije, zbog ćega ćete osećati kao da ja zategnuta. Ćelije će se zgusnuti i početi da proizvode pigment melanin, pokušavajući da na taj način spreče UV zrake da prodru dublje ispod kože i oštete DNK ćelije. Kada je koža izložena visokom UV zračenju, može doći do hipopigmentacije ili hiperpigmentacije, odnosno do pojave tamnih ili svetlih fleka na koži. Organizam se može izboriti protiv manjih kožnih oštećenja nastalih usled izloženosti suncu, ali usled ekstremne izloženosti, može doći do oštećenja DNK i obolevanja od raka kože.

Zašto se koža peruta kada izgorimo

Na ovaj način telo se oslobađa oštećenih ćelija, koje bi u nekom trenutku mogle da postanu kancerogene. Dakle, ćelije imaju sopstveni mehanizam "prečišćavanja", zbog čega može doći do toga da se velike površine kože perutaju, ali će ih uskoro zameniti nove, zdrave ćelije.

Kako se zaštititi

Ukoliko je to moguće, pokušajte da se ne izlažete suncu onda kada je zračenje najjače – između 12 i 16 sati. Pijte dosta vode, kako biste sprečili dehidrataciju, a ukoliko primetite bilo kakva oštećenja na koži, javite se lekaru.

Takođe, izbegavajte masne kreme koje otežavaju koži da "diše" i da se hladi. Umesto toga, koristite gelove sa karanfilićem, sladićem, lavandom ili krastavcem, jer će ovi sastojci umanjiti iritaciju, bol i crvenilo. Kreme sa algama i hijaluronskom kiselinom pomažu rehidrataciju kože, savetuju stručnjaci.

Naravno, ne možete da bežite od sunca i da celo leto ne izlazite napolje, ali barem zaštitite kožu od zračenja onoliko koliko je to u vašoj moći.

Nove vesti u vezi sa zdravljem, lekovima, lepotom, ishranom... odgovore lekara na pitanja naših čitalaca, pratite i na Facebook stranici MONDO Klinika.