Naučno je dokazano da meditacija može da poboljša zdravlje neurona, da podstiče našu inteligenciju i osećaj sreće.

Meditacija nije samo vežba ili tehnika disanja. Ona nema veze s hipnozom ili magijom. Koren reči meditacija dolazi od latinske reči meditare ili grčke medjha što znači "prebivati unutra, misliti ili udubiti se u sebe". Na sanskritu se meditacija naziva dhjana, odnosno, "potpuna svesnost", piše "Alternativa za vas".


Ovi nazivi ukazuju na to da je meditacija tehnika samospoznaje i proširenja svesti kojom se postiže harmonija tela, duha i emocija, čime se poboljšava zdravlje i osećaj sreće.

Postoji mnogo vrsta meditacija koje se dele na tri osnovna oblika: meditacija na zvuk (mantru), formu i simbol.

Kada nas boli glava, uzmemo lek za glavobolju. Isti lek koristimo svi bez obzira na pol, boju kože, nacionalnost i religijsku pripadnost. Tako je i sa meditacijom.

Sve nas muče isti problemi - depresija, ljutnja, ljubomora, mržnja, nemogućnost da ostvarimo želje... Meditacija je univerzalan "lek" koji pomaže da donekle rešimo ove probleme.

Meditacija nam omogućava da postanemo svesni svoje prirode i mogućnosti koje se nalaze unutar nas. Meditacija smiruje, daje osećaj zadovoljstva, podstiče kreativnost, poboljšava sposobnost prilagođavanja.

Upravo je zbog toga meditacija najbolji način suprotstavljanja svakodnevnom stresu. Takođe, meditacijom jačamo mentalno i duhovno zdravlje, ali i fizičko i postajemo otporniji na bolesti. Kada je naš um miran i odmoran, tada ga i telo prati.

Poznato je da čovek koristi samo pet do deset odsto mozga, a nauka je dokazala da meditacijom možemo da ojačamo fizičku strukturu mozga i osvestimo neke njegove uspavane delove.

Skeniranje mozga pokazalo je da ljudi koji meditiraju povećavaju gustinu delova mozga koji su zaduženi za pažnju i analizu.

Meditacija, takođa, usporava proces starenja mozga.

Kao kada operete ogledalo pa sve izgleda jasnije, tako meditacijom dobijamo svežinu percepcije u svakodnevnim aktivnostima.